Petar Vasić – Sebe ubedi da si to što hoćeš da budeš

Internet i društvene mreže postale su sastavni deo života većine ljudi. Društvene mreže, pored toga sto služe za upoznavanje i druženje , počinju sve više da se koriste u marketinške svrhe. O ovoj temi razgovarali smo sa Petrom Vasićem koji se bavi marketingom na društvenim mrežama. Za njega se može reći da je čovek koji je ,,krenuo od nule” u svetu marketinga, a svoja iskustva i znanja koja je stekao na svom poslovnom putu bio je raspoložen da podeli sa nama u narednih nekoliko redova.

Da li bi mogao da definišeš današnji marketning na društvenim mrežama?

Ja marketing posmatram malo šire. Društvene mreže su nam dale mogućnost za najbolju prodaju. To je WOM (word of mouth) na steroidima. Pitanje je kome verujemo. Većina nas veruje svojim najboljim prijateljima, i na njihovu preporuku bismo kupili bilo koji proizvod. Takozvani WOM se danas prebacio na društvene mreže i funkcioniše neverovatno. Nekada je dobro funkcionisao u analognom svetu, a danas u digitalnom svetu stvarno dominira.

Kolika je moć društvenih mreža? Da li su one moćnije sredstvo u marketingu od bilo kog prethodnog?

Internet je poremetio komunikaciju. Ako posmatramo televiziju, radio, bilborde ili bilo koji komunikacioni kanal, rekao bih da je to prosto prevaziđeno. To je kao kada voziš Reno 4, a zatim sedneš u Reno Megan. Ja to prosto posmatram kao evoluciju komunikacije. Ako neko izabere da vozi Reno 4, ja sa tim nemam problem. Moja ideja jeste da smo drastično uznapredovali. Prvi motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji je napravljen je bio velika inovacija, ali nije bio ništa posebno po kvalitetu. Mi danas letimo. Zato smatram da smo na samom početku jer sve ovo o čemu mi danas govorimo nije postojalo pre deset godina. Ja se stalno šalim da je “Meerkat” aplikacija mlađa od naše agencije, a on će biti zaista dobra stvar. Dakle, na samom smo početku, imamo jednu inovaciju i ko ovo bude ignorisao, loše će proći u poslu.

Kolika je razlika u marketingu na društvenim mrežama u Evropi i u Srbiji? Da li i koliko kaskamo?

Iskreno govreći, ja ne znam šta se dešava ni u Srbiji ni u svetu. Internet je toliko globalna stvar da konstantno pratimo šta se svuda dešava. Ako zaključimo da je u marketingu nešto zaista kvalitetno, istog trenutka je i kod nas. Ja sam brzo shvatio tu dinamiku da je svejedno šta ljudi rade po različitim državama, bitno je šta ti radiš i koliko se ti razvijaš. Zato smo mi rešili da nikoga ne kopiramo, već smo eksperimentisali i napravili takav biznis model gde smo od 10 ideja sve izbacili, testirali i odabrali jednu najbolju. Sve što na društvenoj mreži bude kopirano ili imitirano loše prolazi. Ali ako pronađeš nešto novo, to će odlično proći.

Na jednom od snimaka govorio si o mogućnostima advertajzinga na društvenim mrežama. Da li su u praksi mogućnosti zaista toliko velike da se fanovi mogu koristiti u distribuciji?

Ljudi mešaju marketing i advertajzing. Mi hoćemo da se bavimo marketingom, bušenjem distribucijskih kanala kroz društvene mreže, razvojem proizvoda uz pomoć društvenih mreža, praktično celim setom funkcija koje čine marketing. Ovde se uglavnom bave advertajzingom, tj. kako napraviti neki lep post kako bi ljudi to videli. Posle stotog posta će ljudi toliko da se zasite time i prvo što će im biti na pameti kada uđu u prodavnicu jeste taj proizvod. To je stari model. Mi imamo neki drugi model kojim pokušavamo da nateramo potrošače da jure naše sadržaje. Nakon toga, kada uđu u prodavnicu reći će “Ove ja volim. Ja se osećam delom njih”. Inače, smatram da je apsolutno moguće koristiti fanove u distribuciji. Mi smo radili sa jednom stranicom na kojoj ljudi prodaju piva. Od toga smo napravili jedan “proxy brand” gde se fanovi piva druže. Oni su postali toliki fanovi te stranice da smo im mi u jednom trenutku ponudili dogovor. Oni su imali zadatak da nam pomognu da se probijemo u pojedine kafiće, dok smo im zauzvrat ponudili 100 krigli tog piva. Naravno da su uspeli na kraju da proguraju taj brend u kafiće. Taj pravi ljudski odnos koji postoji ustvari predstavlja najbolju karakteristiku društvenih mreža. Mnogo je skuplje osećanje koje mi imamo i ono ne može da se kupi, ono se gradi.

sl1

Kolika je moć ljudi koji na Tviteru imaju dosta pratioca, a nisu toliko popularni na drugim medijima?

Ja iskreno mislim da oni nemaju neku preveliku moć. Oni imaju moć kod ljudi koji žele da dođu do nečega, i to je to. Meni je mnogo bitnije šta moja mama kaže o pravljenju supe, iako ona ima za pratioce svoju koleginicu, moju sestru i mene. Određeni ljudi su uticajni u određenim oblastima. Ne može niko na Tviteru doći i reći “Ja sam poznati tviteraš i znam sve o svemu”. Dakle, malo je dublja priča. Mnogo informacija se dnevno vrti po Fejsbuku, a ja se zaustavljam samo na postovima ljudi koje pratim i za koje znam da su dobri u onome što rade. Njihove savet ću uvek poslušati.

S obzirom na to da Fejsbuk ima priličnu dobru analitiku, koliko smatraš da je bitno koliko se neko zadrži na tvom postu?

Ja angažovanost na društvenim mrežama ne posmatram samo preko Like i Share opcija. Ti možeš napraviti različite mehanizme za marketing na društvenim mrežama. Bitno je kakav si odnos stvorio sa ljudima. Ono što mi pratimo jeste koliko je ljudi ostavilo smislen komentar ispod tvog posta. Fejsbuk ti ne daje analizu onoga koliko si duboko ušao u odnos sa ljudima, već prati sviđanja i deljenja, što nije toliko loše. Nas interesuje koliko duboko ulaziš u odnose sa ljudima na mreži. Fejsbuk je sada počeo da prati tvoje zadržavanje na određenom postu. Mi smo pokušavali da napišemo dosta teksta ili ga umanjimo kako bi neko morao da klikne na post da bi ga otvorio, ali je Fejsbuk to uvideo. Mislim da je logika da postaneš partner Fejsbuka, ne da ga hakuješ. Njegov cilj jeste da u okviru svoje platforme ima što kvalitetniji sadržaj.

Kada govorimo o odnosu između potrošača, koliko je bitan kontekst u marketingu?

Ja to objašnjavam sa rečenicom “Ako je sadržaj kralj marketinga, onda je kontekst bog”. Sadržaja je previše. Mnogo je lakše i pametnije da pratiš sadržaje i preko njih dobijaš kontekst u kojem ljudi komuniciraju. Prateći ih pronalaziš šta je ono za šta su oni zainteresovani. Na taj način možeš ući u diskusiju sa njima. Mislim da će mnogo bitnije biti da se traže konteksti i da se brendovi uključuju u te priče. Ako ti praviš postove i moliš Boga da on počne da se kreće po društvenim mrežama viralno, to je nedostatak strategije. To je lov u mutnom.

Govorio si o dark post-u i o mogućnostima koje oni pružaju. Da li smatraš da postoje bilo kakve pretnje kada govorimo o njegovom korišćenju?

To je toliko odlična stvar da je meni ponekad zastrašujuće. Kada objasnim ljudima šta ja mogu da uradim preko Fejsbuka oni me pitaju: Čekaj, je l` to legalno?. Jeste, legalno je. Možda će doći do stvaranja neke regulative koja će određivati koje informacije smeš da koristiš u marketinške svrhe. Još uvek toga nema, mada ljudi ni ne razumeju šta se dešava. Mislim da bi trebalo to da iskoristimo. Ono što ja primećujem je da su podaci koje Fejsbuk skuplja sve zanimljiviji i zanimljiviji. Dobro je što te podatke kasnije možeš da uparuješ. Ono što mene fascinira jeste “lookalike audience” uz pomoć kojeg ti možeš da napraviš publiku i onda vršiš pretragu preko interneta. Ti više ne targetiraš na klasičan način, već se putem algoritama vrši pretraga indeksa i određuje tvoju potencijalnu publiku. Svako od nas je na neki način “indeksiran”. Mislim da su ovakve stvari još zanimljivije.

Ne tako davno se po medijima provlačila informacija o tome kako velike agencije skupljaju podatke o ljudima na društvenim mrežama, a zatim ih prodaju kompanijama kako bi one znale za koga i šta da proizvode. Šta misliš o tome?

Mislim da oni pokušavaju da preskoče Fejsbuk. Fejsbuk je to dao “za džabe”. Ako uspeš da uzmeš “social graphic” ti možeš da saznaš sve. Te agencije olakšavaju firmama koje nemaju programera posao. Mislim da se i programiranje spušta na sve niži nivo. Sa poznavanjem “C++” ti si bio nekada moćan. Sada postoji “Ruby on Rails”, koji sam ja za dva meseca naučio i uspeo da isprogramiram Tviter. To jeste bila neka vežba, ali to funkcioniše. Iz te evolucije programskih jezika vidim šta se dešava sa aplikacijama. One će biti sve jednostavnije za upotrebu. Mislim da će za 24 meseca svako moći da napravi svoj “looklike audience”. Biće vrlo intuitivno i lako će se koristiti. Takođe, za 24 meseca to će biti 10 do 50 puta skuplje. Ono što smo videli da se desilo sa “Google AdWords” to će se desiti i sa Fejsbukom.

Brendovi se po tvom mišljenju nalaze u glavama potrošača. Koji je po tvom mišljenju najbrže zapamćeni brend?

Ja ne znam odgovor na to pitanje. Ja brendom ne smatram samo “Apple”, na primer. Ja počinjem da gledam ljude kao brendove. Da li je Obama brend? Očigledno da jeste. Da li si ti brend? Izgleda da jesi. Imaš svoj komunikacijski kanal. I to ne jedan, nego više. I kada ljudi počnu da shvataju da smo mi postali neka vrsta medijskih bića, i da su firme prvo medijske kompanije, pa tek onda ono što one rade, onda će se stvari promeniti. Mene fascinira ta nova generacija koja živi sa apsolutnom svešću o tome da sve što kažu, sve što napišu će zauvek ostati na internetu. Oni se drugačije ponašaju od nas. Mi smo drugačija generacija koja je tek počela da provaljuje to i imali smo, na primer, nenormalne slike na Fejsbuku. Mislim da bi trebalo da počnemo da razmišljamo o tome da se svi brendiramo, počevši od toga kako se oblačimo. Svaka platforma koja bude stvorila način da tebe kao brend ulepša će biti uspešna. Svi ljudi su danas nekako lepši na Instagramu.

sl2

Rekao si u nekom od svojih klipova da velike kompanije često nemaju vremena da se bave marketingom i zato unajmljuju agencije, dok male firme nemaju dovoljno znanja i stručnosti. Da li smatraš da je i kod jednih i kod drugih problem to što ,,ne osluškuju“ dovoljno društvene mreže ili tu ima više faktora?

U Srbiji vlada jedna ignoranca. Ljudi misle da je ovo faza. Kada je došao internet kod nas svi su pričali da će se sve promeniti. Prošlo je 10 godina od tada i ništa se nije promenilo. Sada će se stvarno desiti promene. Sada ljudi stvarno zarađuju preko interneta. Stara garda i dalje internet i Fejsbuk smatra bezveznim stvarima jer misle da je to za klince. Pritom ne shvataju da klinci naveliko odlaze sa Fejsbuka negde drugde. Mislim da je upravo ovo zamka za biznismene i velike firme i mislim da će ih sopstvena politika “Ja znam bolje, ja znam kako se radio biznis“ dovesti do propasti. Oni koji prvi budu shvatili promene će vrlo brzo doći do društvenih mreža.

Kakvo je tvoje dosadašnje radno isustvo u Srbiji?

Iskustvo je fenomenalno. Ovde su ljudi genijalci. Ja naše ljude razumem. Konačno sam doživeo da posle 14 godina imam dubinu u odnosu. U Nemačkoj i Sloveniji ti razumeš čovekove kvalitete, ali ne možeš da shvatiš kulturu i teško ti je da živiš sa tim. Pored toga što je meni fenomenalno, tržište je apsolutno prazno, iako ima dosta digitalnih agencija. One ne znaju dovoljno dobro da rade svoj posao. Istraživanja govore da će sve manje novca biti ulagano u tradicionalne medije, a sve više u digitalne. Mislim da će za ovakve agencije kao što je “Vasić Media” biti mesta. Takođe, mislim da će jako teško biti starim agencijama da izmene svoj rad i pređu na nov način marketinga. Oni ne mogu da razumeju zašto ja govorim kako ljudi treba da postuju. Oni ne razumeju da mi dižemo ceo nivo marketinga. Žive u svetu gde se informacije čuvaju da ih neko drugi ne bi imao i pokušavaju da ih unovče što više mogu, dok mi smatramo da tu informacije treba deliti jer će ih, ako ti to ne uradiš, neko drugi podeliti i dobiće mnogo pratioca zbog toga.

Šta bi imao da poručiš mladim ljudima koji žele da se bave marketingom u Srbiji?

Mene uvek pitaju da li je bolje ovde ili u inostranstvu. U inostranstvu imaš veće šanse. Postoje “lovci” koji stvaraju od tebe milionera u kratkom vremenskom periodu. Sa druge strane, tamo je ogromna konkurencija. Mi ne možemo da se poredimo sa ljudima koji izlaze iz njihovih škola. Ovde je tržište prazno, nema inovacija i možeš u svakom trenutku otići tamo i uzeti neki novitet i prenet ga ovde. Ja to nazivam vremenskom mašinom. Takođe, ljudi koji su uspešni, uspešni su iz jednog razloga – imaju nešto u sebi. Sebe su ubedili da će dominirati gde god se nalazili. Preko interneta gde god da se nalaziš možeš napraviti pare. Sebe ubedi da si to što hoćeš da budeš, nađi neki svoj fetiš. Zgrabi to i na duge staze ti ćes postati ekspert u jednoj maloj niši, ali ćeš biti najbolji u tome što radiš.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *