Before I die I want to…

U istinitost narodne izreke „Hiljadu ljudi, hiljadu ćudi“ možemo se uveriti na svakom koraku, u različitim životnim situacijama. Svako od nas se na različite načine nosi sa svakodnevnim problemima, izazovima i gubicima koji su sastavni deo životnog ciklusa. Suočeni sa gubitkom, neki od nas se povlače u sebe i boluju u tišini, dok neki svoju tugu pretvaraju u kreativnu energiju. Ovaj tekst je inspirisan jednom, baš takvom osobom koja je lični gubitak pretvorila u jedan od najkreativnijih društvenih projekata.

Kako je sve počelo

Pogođena ličnim gubitkom i iskusivši duboku depresiju sa kojom nije znala kako da se izbori osim kroz stvaralaštvo, umetnica Kendi Čang, osmislila je zanimljiv projekat koji joj je omogućio da izađe iz začaranog kruga depresije i samoće i svoje misli i želje, bez otkrivanja identiteta, podeli sa zajednicom. Naime, zid napuštene kuće na jednoj od prometnijih ulica u njenom naselju u Nju Orleansu pretvorila je u tablu sa natpisom „Before I die I want to____________“. Svaki prolaznik mogao je da uzme parče krede i svoje najdublje želje podeli na javnoj površini. Znate kako se kaže: „Kad nešto glasno izgovoriš, to postaje stvarno”, samo što je u ovom slučaju pisanje ekvivalent usmenom izražavanju želja.

Sam rad na projektu Kendi je omogućio da svoje misli preusmeri na stvaralaštvo koje će je ispuniti osećajem ličnog uspeha i nagnati da nastavi sa svojim životom. Uz to zid je posmatrala i kao socijalni eksperiment kroz koji je želela da vidi šta je ljudima koji je okružuju važno i da li bi svoje želje podelili sa potpunim strancima kroz interakciju na javnoj površini. Na njeno veliko iznenađenje, već nakon nekoliko dana zid je bio ispisan desetinama želja poput:

Before I die I want to…

  • sing for millions,
  • plant a tree,
  • hold her one more time,
  • see my daughter graduate,
  • abandon all insecurities,
  • be completely myself…

Kroz to što je u projektu učešće uzeo veliki broj komšija i prolaznika koji su svoje želje i željice podelili sa potpunim strancima, Kendi je uvidela da u rutini koju nam nameću obaveze u svakodnevnom životu ono što nas čini srećnima i ispunjenima postaje luksuz i o tome se razmišlja kao o nečemu što ćemo ostvariti jednog neodređenog dana.

Before I die walls danas

Zahvajujući vremenu u kojem živimo i Internetu koji je sastavni deo svakodnevnog života ideja o projektu se brzo proširila svetom. Danas, zahvaljujući entuzijazmu mladih umetnika koji su prepoznali značaj ovog projekta za pojedince i zajednice, postoji preko 1 000 Before I die zidova, u 70 zemalja i na preko 35 jezika.

Početkom leta, prve želje su zapisane i na Before I die zidu na Adi Ciganliji u Beogradu! 🙂 Napravite predah od svakodnevne gužve i posetite ga, i iskreno podelite šta zaista želite od života, šta biste promenili a šta ne, šta želite da ostvarite i šta će vas učiniti srećnima. Ako ste previše stidljivi i ne želite da podelite svoje želje sa svetom, zastanite kod zida i bacite pogled, možda je neko već zapisao vašu želju.

 Nikad nismo previše stari da kažemo svoje želje i da se borimo za njihovo ostvarenje! 🙂

Izvori fotografija: http://beforeidie.cc/site/blog/category/walls/; https://www.facebook.com/beforeidiebelgrade

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *