Ivan Bjelajac – Najbitnije je imati pravi tim

Ivan Bjelajac se trenutno nalazi na poziciji operacionog direktora u kompaniji “Devana”. Svoju karijeru je započeo u oblasti informatike da bi se kasnije preusmerio na preduzetništvo. Čest je gost na predavanjima brojnih studentskih organizacija. Otkriva nam kakav je bio put do titule najuspešnijeg, šta za njega predstavlja rad sa studentima i šta smatra bitnim koracima u izgradnji karijere.

Po struci ste sistem inženjer. Kada se rodila Vaša ljubav prema informatici?

Mislim da se to desilo neke 1989. nakon prvih redova napisanih u BASIC-u na C64.

10 PRINT “HELLO”
20 PRINT “WORLD”

Ta mogućnost da komuniciraš sa mašinom mi je još tada bila fascinantna, premda je naravno prošlo još dosta vremena dok nisam umeo da od te interakcije napravim nešto što je zapravo smisleno.

Imate dosta iskustva i u drugim oblastima poput preduzetništva. U kom trenutku ste rešili da je vreme da se oprobate u nečem drugom? Da li ste se sami odlučili na taj korak ili su to prosto nametnule poslovne prilike?

Svi inženjerski poslovi koje sam radio su uvek bili nešto što je bio deo ili automatizacija nekog poslovnog procesa. Mislim da je moja ljubav prema računarima generalno više bila uslovljena time šta se sa njima može uraditi nego čisto inženjerskim stvarima. Ne bih rekao da je postojao neki jasan trenutak koji me je definisao kao nekoga ko se bavi preduzetništvom. Tada uostalom nije ni postojao taj izraz u značenju u kome se spominje danas.
Uvek sam voleo da pokušavam da vidim šta mogu još napraviti van svakodnevnog posla, koji uvek nije dozvoljavao dovoljno mogućnosti da se eksperimentiše. Imao sam sreće da su neki od tih pokušaja i pilot projekata kasnije zapravo postali profitabilni, a od nekih od njih su nastale i firme.

1

Pre par godina ste bili svrstani među 30 najuspešnijih srpskih preduzetnika mlađih od 30 godina, kao vlasnik i direktor CyberNet Technology, kompanije za pružanje usluga iz oblasti web poslovanja i sistema tehničke zaštite. Kako ste došli na ideju da osnujete nešto svoje?

To zapravo nije bila moja prva firma. Imao sam pre toga nekoliko manje više uspešnih pokušaja za sopstveni biznis. Pre svega je krenulo iz sopstvene želje da sam raspolažem svojim vremenom i da dobijem priliku da naučim kako da konstantno proizvodimo vrhunske proizvode za svoje klijente.

Paralelno sa tom mojom željom je postojala potreba kod nekih mojih prijatelja i saradnika za  rešavanjem nekih problema i mislio sam da je to sjajna prilika. Kasnije su se tome priključili još neki ljudi koje sam poznavao, nastao je Cybernet, a ja sam naučio da u stvari te prilike za koje sam mislio da su jedinstvena šansa koju treba da ugrabim u stvari dolaze same samo kada se oko toga čime se želiš baviti dovoljno trudiš.

Prva godina firme je upravo prošla u jurenju takvih prilika za koje sam mislio da se neće ponoviti, a zapravo su uvek dolazile iznova jer su ljudi uvek voljni da povere određeni posao onima koji su spremni da na tuđim proizvodima rade 10 i više sati dnevno. Svoju lekciju sam naučio pa se sada trudim da se bavim samo sopstvenim proizvodima, a da uslužnu delatnost prepuštamo drugima.

Što se nagrade tiče, Cybernet je ipak imao tu sreću da dobije priliku da se neke pozitivne stvari poklope i da se nađe na takvom jednom konkursu.

U tom trenutku smo iza sebe imali neke odlične outsource projekte, vrlo stabilan i jak hosting kao i dva sopstvena proizvoda. Imao sam i sjajnog kolegu i partnera što se tiče implementacije sistema tehničke zaštite. Moram priznati da smo tada na to bili prilično ponosni.

Možete li nam reći nešto više o svom putu do titule najuspešnijeg? Koliko je truda i odricanja bilo potrebno?

Trebalo je pre svega jako mnogo energije, vremena i strasti, ali pre svega mislim da sam imao sreću da se kroz veći deo života dobrim delom okružim sjajnim ljudima koji su mnogo želeli uspeh. Taj izbor u 30 najuspešnijih je bio pojedinačna nagrada, ali je zapravo bio priznanje za rad sedam sjajnih ljudi koji su tada radili na tim nagrađenim proizvodima. Bilo bi smešto pričati o tome da bi tu nagradu mogli dobiti bez jednog Nikole Đokića ili Mateje Tomaševića. U pitanju su ljudi koji su danas na bitnim pozicijama u velikim multinacionalnim firmama. Njima dugujem mnogo zahvalnosti. U Devani sam dobio priliku da radim sa sjajnim timom predvođenim Vladimirom Prelovcem. Rad sa takvim ljudima sa kakvim sam imao priliku da sarađujem te prosto tera da radiš više i daš veliki deo sebe.

Trenutno ste na poziciji operacionog direktora firme Devana Technologies. Zašto baš Devana? 

U početku baš zbog Vladimira i ManageWP-a kao glavnog firminog proizvoda. Vladu, kao i još nekoliko kolega iz Devane, imam čast da poznajem od 1999. U međuvremenu je postao jedno od najbitnijih imena u WordPress svetu i bilo mi je jako teško da odbijem poziv da se priključim onome što je u Devani (tada Prelovac Media) stvorio. Prilika za rad sa sjajnim ljudima, konkurentan proizvod koji se na pravi način bori za poziciju na svetskom tržištu i prilika da se vrati društvu su tri stvari koje sam uvek smatrao neophodnim da bi se osećao ispunjeno u nekoj firmi. Devana je jedno od retkih okruženja gde za sva tri postoji prilika, a da je u pitanju domaća firma. To mi je velika motivacija.

Budući da ste Vi jedna od osoba posvećenih poslu, na koji način se opuštate nakon napornog radnog dana?

Zapravo se trudim da se opuštam u toku radnog dana. Ne volim da 8 sati provedem zakovan za monitor, mnogo radije pravim malo duže pauze na svakih nekoliko sati. Kad god je moguće trudim se da radim na otvorenom. Van toga i dalje dva puta nedeljno idem na košarku, trudim se da se viđam sa prijateljima, otputujem za vikend ili da čitam. Doduše sve ovo zavisi koliko mi vreme dozvoli.

Da sutra u Vašoj kompaniji neko da otkaz, a Vi dobijete zadatak da privučete mladog stručnjaka da konkuriše za posao u Vašoj firmi, šta biste mu rekli?

Da je najbitnije imati pravi tim oko sebe, kao i raditi na proizvodima koje osećaš kao svoje nešto što je najbolje za dalji lični razvoj i učenje. Ako nečeg ne manjka u Devani to su izazovi i prilike da radiš na svom ličnom razvoju.

Sarađujete sa dosta studentskih organizacija među kojima su ESTIEM i AIESEC sa FON-a. Kako je počela vaša saradnja?

Imali smo sreću da nas pre nekoliko godina ispred AIESEC-a kontaktiraju Sofija Dončevski i Sandra Filipović. Učestvovali smo tako zahvaljujući njima na nekoliko AIESEC projekata i bili zadovoljni rezultatima i ciljevima koje firma deli sa AIESEC-om kada je u pitanju razvoj mladih. Tako smo rešili da probamo da sarađujemo i sa ESTIEM-om, EESTEC-om i BEST-om, kao i sa katedrama na fakultetima direktno. Nekoliko godina nakon početka saradnje sa studentskim organizacijama i fakultetima oko 50% zaposlenih u firmi je došlo do nas upravo kroz te kanale.

Među studentima ste na glasu kao svestrana osoba i sjajan predavač. Koliko Vama znače pohvale i kritike studenata koji posećuju Vaša predavanja?

Znači veoma i jedno i drugo. Pohvale su prijale, ali su nam kritike mnogo pomogle da unapredimo svoj pristup. Tako da su definitivno kritike donele veću vrednost od pohvala, a bilo je i jednih i drugih. Najgora stvar koju možete uraditi na radionici ili predavanju je da ne prenesete nikakvu vrednost slušaocima. To ne ide u korist ni firmi ni njima. Trudimo se da svaki put budemo sve bolji. U početku nas je svega par imalo priliku da drži predavanja, a teme su bile vrlo različite. Kada radiš u startup okruženju u početku moraš da razumeš i barataš sa više totalno različitih oblasti da bi opstao. To je veliko iskustvo. Kako je firma sazrevala uspevali smo da se ipak više specijalizujemo. Danas pričam na manji broj tema, ali su skoro sve kolege dobile priliku da drže predavanja i svako govori o temi u koju se najviše razume.

Svake godine na Fakultetu organizacionih nauka ste učesnik projekta CSS koji organizuje ESTIEM. Na koji način, po Vašem mišljenju, studenti imaju koristi od Vas i kakvu korist Vi zapravo imate od učešća?

Case Study Show je događaj sa velikom tradicijom i maltene je uveo studiju slučaja na domaće fakultete. Studija slučaja je sama po sebi odličan način da studenti prikažu svo znanje koje su do tad stekli iz raznih oblasti, kao i da nauče nešto potpuno novo. Podržavali smo više sličnih takmičenja, ali sa CSS-om i Case Challenge za sada imamo najpozitivnija iskustva. Ovde striktno mislim na događaje koji se bave studijom slučaja. Trudimo se da zadajemo teške zadatke na CSS-u i da Devanina studija bude izbor onih koji žele da zaista ulože mnogo truda u tih nekoliko dana koje imaju na raspolaganju da je reše. Nama to omogućava pristup jako upornim, sjajnim mladim ljudima, a mislim da je i sam rad na studiji slučaja za njih sjajno iskustvo, došli kod nas posle takmičenja na praksu ili ne.

2

Na FON-u ste imali prilike da sarađujete i sa studentima informatike i sa studentima menadžmenta. Da li uočavate razlike u njihovim stavovima i mišljenjima?

FON je fakultet koji daje dosta dobru širinu, i onima koji se odluče za ISIT i onima koji se odluče za neki drugi smer. Mislim da je ipak pre svega više okrenut budućim organizatorima posla, bili oni inženjeri ili ne. Više razlike vidim među onima koji se zadovoljavaju samo osnovnim stvarima koje im fakultet pruža i ne koriste njegove druge dobre strane – kroz rad na različitim projektima u okviru fakulteta, studentskih organizacija ili samostalno. FON je za to odličan i ima predavače od kojih su neki jako dobri savetodavci.

S obzirom na Vaše dragoceno iskustvo u poslovnom svetu, koji biste savet mogli da date našim čitaocima?

Brod je siguran u luci, ali to nije razlog njegovog postojanja. Pravljenje sigurnih izbora nije način da napredujete, dozvolite sebi što više grešaka dok ste mladi. Iz nekih će se možda roditi sjajne prilike.

Izvori fotografija: Case Study Show; Academy of Modern Management

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *