I Duhovi – nešto novo na muzičkom tlu

Razgovarali smo sa Milanom Bogdanovićem (vokal) i Nemanjom Subotićem (gitara) iz benda I Duhovi. Upitali smo ih imaju li u planu novi album, kako im se čini trenutna muzička scena i šta misle o muzici uopšte.

Kako ste se okupili i odlučili da napravite I Duhove?

Nemanja: Prvo moramo da se prisetimo, sad već ima dugi niz godina otkad smo se okupili.

Milan: Mi smo često lagali kad nas pitaju. Nastali smo 2008, ali smo se nekako izgradili 2009. godine. Trudili smo se da ukrademo tu prvu godinu postojanja da ne ispadne da smo snimali prvi album tri godine, kao što zapravo jesmo.

Nemanja:  Okupili  smo  se spontano,  zaista  spontano.  Milan  je  tu,  mogu  da  kažem,  inicijalni tvorac, on je počeo negde verovatno sam sve da osmišljava, a onda se onako, jedan po jedan priključio i vremenom je sve preraslo u zajedničku ideju.

Čini mi se da imate mali problem sa tim kad vas pitaju da definišete koji ste žanr, tako da bih vas radije pitala šta kombinujete u muzici, koje žanrove?

Nemanja: Kombinujemo razne vrste muzike. Kombinujemo razne stvari koje smo svi kroz život slušali, to je hiljade bendova.

Milan: I razne situacije kroz koje smo u životu prošli, razne mirise i ukuse.

Nemanja: Da, to je sad već na emotivnom nivou, ali, ne volim kad se kaže žanr, ne volim da delim muziku po žanrovima. Kad zađeš malo dublje u muziku, onda je to više stvar emocija i sličnih stvari, to je za mene jedina podela.

Kako ste došli na ideju da se nazovete iduhovi?

Milan:  Stvarno  nema  nekog  posebnog  razloga.  Ja  sam  pristalica  teorije  da  se  ime  izgradi kontekstom koji mu ti posle daš kroz karijeru tog benda. Ako hoćeš filozofsko objašnjenje, mi težimo, svako na svoj način, da budemo duhovne osobe, ne govorim u crkvenom smislu nego u mnogo širem smislu. Ispred reči duhovi imamo „i“, znači da smo nekada više, a nekada manje uspešni u tome, svako može da doda ispred toga „i“ ono što misli da je adekvatno. Ne mogu da tvrdim da smo seli i pomislili: „Hm, ovo će da natera ljude da misle“, ali volimo da se igramo rečima. Tako smo rešili da ne budu samo duhovi nego i neka  mala lingvistička začkoljica.

Nemanja: A i posle duhovi… (smeh)

I Duhovi 2Imate  jako  zanimljive  tekstove.  Zanima  me  kako  pamtiš  redosled  rečenica  kada  pevaš?  Nekad  se  čini  da  se  tekst  graniči  sa  nekom  vrstom  poezije,  nadovezuju  se  stvari  koje naizgled nisu povezane.

Milan: Ja ne odvajam to, meni su tekstovi deo muzičkog iskustva i to je sve zajedno jedna celina koja mi je prilično neodvojiva. Naravno, gomila toga što je napisano, što nije uglazbljeno, ali ne tretiram to kao neku poeziju. Zašto su tekstovi takvi kakvi su, nemam pojma, što se mene tiče, nema tu neke velike filozofije i nema nekog velikog razmišljanja o tome kakav ćemo stil tekstova imati.  Ne umem da pričam priče, linarne priče. To je više gomila fragmentarnih sličica koje ipak grade neku celinu i kad se piše pesma, trudim se da uvek zadržim bar neku nit, za koju bih makar ja znao. Svako će interpretirati pesmu na svoj način, svaka interpretacija je različita i jedinstvena, a  tako i treba da bude. Pitala si me kako pamtim. Napraviš pesmu, odsviraš je određeni broj puta na probi, naročito ako prođeš kroz proces snimanja gde ponoviš puno puta tu pesmu i prosto ti se ureže u pamćenje.

Kako ljudi reaguju na vas kada imate svirku?

Milan: Kako kada. Svirali smo u najrazličitijim situacijama gde smo mi „hedlajneri“ i onda se tu neminovno desi da dođe dosta ljudi koji nas čak i lično znaju i koji nas vole. Onda je svejedno da li je to trideset ljudi ili je trista ljudi. I dalje smatram da je mnogo bitnija muzika nego tekstovi. To je ono što će prvo da te dirne.

Da  li  od  muzike  može  da  se  živi?  Ne  mislim  na  finansijski  aspekt,  već  u  umetničkom smislu – ustaneš ujutru, znaš da ima muzike i to je ono što te drži.

Milan: Pa recimo tako, da.

Nemanja: Ne mora se živeti samo od muzike, ima ljudi koji vole razne stvari. Muzika je jedna od umetnosti, neko se i slikarstvom bavi, a da od toga ne živi, pogotovo u sredini kao što je naša, nažalost, gde su mnoge stvari nerazvijene, u smislu postojanja nekog tržišta, muzičke industrije,  finansijske potpore, uvažavanja, nekih merila kvaliteta ili žanrova. Nismo u Americi, gde je rok scena ili bilo koja muzička scena razvijena, kad se ovako baviš muzikom, onda ti je to prosto satisfakcija, ljubav. Da, pokreće te delom u životu… Prosto, borimo se stalno, uživamo i borimo se.

Što  se  tiče  naše  trenutne  „andergraund“  muzičke  scene,  postoji  li  neko  za koga  mislite da ima stvarno dobar potencijal?

Milan: Mnogi su nam ok, imamo ljude koje lično poznajemo i koji su nam  maltene saborci u tom celom vrtlogu. Nemanja svira u bendu Rare, to mu je matični bend koji povremeno obraduje svojim akcijama, nedavno su svirali kao jedna od predgrupa SMAKU, Hipnagoga slike su nam takođe prijatelji i kolege, sjajan instrumentalni bend, preporučio bih ih svakom, naš prijatelj je i  producent Mirko Luković, koji pored toga što je frontmen pomenutog benda Rare, ima i vrlo lepu solo karijeru.

Milan: Kulturna scena je u velikoj meri replika političke i društvene scene, ne možeš da odvojiš jednu od druge. Dakle, koliko para – toliko muzike.

Čini se da i u ovim našim uslovima o kojima smo pričali, stoji činjenica da kad je nešto dobro,  kao  dobra  muzika,  može  da  se  probije  do  nekog broja  ljudi,  iako  ne  možda preterano velikog. 

I Duhovi 1Milan: Sve je prilično razuđeno sa novim tehnologijama, mi smo dovoljno matori da pamtimo eru pre interneta, to je pitanje o žanrovima. Žanrovi više ne postoje, naprosto ne postoje.  Sve je razuđeno, ljudi nemaju vremena i strpljenja da se posvete nečemu. I ja to ne osuđujem, ja sam prvi, zato više ne slušam muziku, zato što ne želim da je slušam polovično i da skrolujem po folderima.

Kako ti sad da očekuješ od nekoga da kaže: „Hm, vidi ovo je novi album, ajde da ga preslušam, pa da vidim tekstove, da vidim omot“. Mi smo se trudili oko mnogih stvari, kao da je osamdeset četvrta godina, zato što smo ludi. Ne zameram nikome zato što nemam ni ja živaca. Dobra reč se daleko širi među pametnim i dobromislećim ljudima koji vole nešto neobično, ali to se sporo događa.

Nemanja: Isuviše je uzak krug, takvo je vreme, uglavnom se ljudi danas svim stvarima površno bave i na brzaka, možemo da kažemo da se mi bavimo nekom starom aktivnošću, delatnošću.

Milan: Zanatom…

Kakvi su vam planovi za budućnost?

Milan: Izbacili smo jedan album do sada, 2012. godine, i već uveliko imamo spreman sledeći, čak sledeći i po, recimo.

Nemanja: Da li se baviti tim staromodnim vidovima umetnosti…

Milan: Počeli smo, snimili smo dve pesme, za neku od njih ćemo verovatno uraditi spot, rešili smo, da radimo tako, na kašičicu, da zadovolimo obe strane. S jedne strane, da radimo nešto i možemo biti medijski prisutni, snimili smo pesmu, jednu pustimo na radiju, za drugu snimimo spot, a sledećeg meseca isto to. Staromodniji među nama biće zadovoljni tako što će se kroz nekoliko meseci nakupiti tih deset pesama i onda ćemo moći da ih stavimo pod jednu kapu, nazivajući to albumom broj dva. Postoji nekakav koncept iza toga i razlog zašto te pesme tu zajedno pripadaju, onda možemo raditi dalje.

Fb stranica: https://www.facebook.com/iduhovi.band

Sajt benda: http://www.iduhovi.com/

Bandcamp: https://iduhovi.bandcamp.com/

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *