Stvarajte svoju sreću

Pogledaj ih samo, sve što su ikad pokušali, uradili su. Ne mogu da verujem, imaju toliko sreće u životu da je to neverovatno!” Koliko puta ste čuli ovakve komentare? Mnogi ljudi oko vas ispoljavali su tu vrstu ljubomore na nečiju “sreću”. Ali, šta ako vam kažem da nije sreća u pitanju, i da i Vi možete biti uspešni u ostvarenju ciljeva koje postavite, ukoliko uvežbate jednu malu stavku u svom umu – samopouzdanje.

Šta je samopouzdanje? 
Vrlo često se samopouzdanje poistovećuje sa hrabrošću, srećom, optimizmom i egom. Za ljude sa dosta samopouzdanja mnogi kažu da su ljudi sa ogromnim egom koji hrabro, sa puno optimizma, grabe prema cilju i, uz malo sreće, ostvare taj cilj.
Međutim, postoji par ispravki u toj “narodnoj” definiciji. Čovek sa egom uglavnom poseduje visok nivo samopouzdanja, ali čovek sa samopouzdanjem ne mora da poseduje veliki ego. To ima smisla, ali šta ćemo sa srećom, optimizmom i hrabrošću?
Ljudi sa dosta samopouzdanja zapravo koriste optimizam da stvore svoju sreću, a hrabrost ih prati jer su sigurni da će, bez obzira na sve, njihov cilj postati ostvarljiv. Drugim rečima, oni stvaraju svet po svojoj volji.
Nauka ima svoju definiciju: ”Samopouzdanje je sigurnost u svoje sposobnosti i u razvoj svojih mogućnosti.
Definicija je prilično jednostavno napisana, međutim, da li je zaista tako jednostavno.

Nije to crno-beli svet
Velika je greška kada dođe do generalizacije, na primer, ljudi često pomisle da samopouzdanje ili imaš ili nemaš. U stvarnosti nije sve crno-belo.
Mnogi ljudi se nalaze na lestvici između malo i mnogo samopouzdanja. Međutim, najveća greška se pravi kada čovek kaže sebi: ”Ja nemam samopouzdanja”. Ako vam se to ikada desi, molim vas, odmah se zaustavite, jer to jednostavno NIJE ISTINA!
Ako biste sad razmislili o svim svojim kvalitetima, sigurno ne biste došli do zaključka da ste osoba koja ili ima ili nema kvalitete. Naprotiv, začudili biste se koliko kvaliteta posedujete (koje ste uzimali zdravo za gotovo) i upravo oni vas mogu dovesti do vašeg cilja.
Znači, primer ste upravo Vi?! Da, Vi koji čitate ovaj članak! Upravo ste pokazali želju za napretkom i razvojem. Želja vas je naterala da nastavite da čitate ovaj tekst i saznate da li postoji način da budete bolji. Odličan početak da postanete svesni svojih kvaliteta i dođete do uspeha.

Stav menja sve
Najveću štetu (psihički i fizički) mogu da vam naprave negativne misli. Toliko mogu da vam se uvuku u svakodnevno razmišljanje, da ćete ih u jednom trenutku doživeti kao nepovratnu činjenicu. Iz svega toga proizilazi poznata rečenica koja se često olako izgovara: ”Takav sam, šta ću”. Primer za to je trema. Mnogi ljudi imaju tremu pred javne nastupe, snimanja, govore i mnoga druga društvena izlaganja. Da li će vas iznenaditi ako vam kažem da mnogi svetski poznati glumci imaju ekstremno visok nivo treme pred svaki nastup, toliko veliki da bi svaku drugu osobu doživotno ostavio iza kamere?! Međutim, ovi glumci su odlučili da ne dozvole negativnim mislima da preovladaju njihovim umom. Oni su ih potisnuli kao neosnovane strahove (što i jesu), osvajajući male ekrane svojim pravim kvalitetima i podižući samopouzdanje do zavidnog nivoa.
Barbara Strejsend, Megan Foks, Šer – sve su imale veliku tremu pred nastupe ili predstave. Uprkos tome, postale su veliki profesionalci u svom poslu i doživele veliki uspeh, samo zato što su imale stav koji ih je doveo do cilja.

Odbili su vas, pa šta? 
Čovekov strah od odbijanja vrlo često je razlog zašto ljudi imaju malo samopouzdanja: ”Neću da odem na intervju za posao. Šta ako odem tamo, i oni me odbiju. Šta onda da radim?” Verovatno ćete raditi isto ono što biste radili da niste otišli na taj intervju. Niko ne zapisuje niti zavodi u statistici koliko puta ste odbijeni na intervjuu ili koliko puta ste pogrešili u nekim stvarima (ako i postoje oni koji vode računa o tuđim životima na taj način, treba da se zapitaju o sopstvenom životu). Zamislite da je Aleksandar Đorđević u toku svoje karijere govorio: ”Nemojte meni bacati loptu, nisam siguran da ću da pogodim koš.. Ako promašim, šta onda da radim? Ne, ne, dodajte nekome drugom.” Da su to bile njegove reči, da li mislite da bi postigao toliko odlučujućih poena u poslednjih sekundama utakmice?!
Prihvatite i Vi neku loptu, šutnite, promašite i nastavite dalje. Verujte, biće još puno istih takvih lopti koje ćete imati priliku da bacite u koš, a što više pokušavate, veće su šanse da ćete sve češće pogađati.

Postoje granice 
Mnogi naučnici se slažu sa tim da građenje samopouzdanja mora biti postepeno i da se spoznaju sopstvene granice, jer u suprotnom može doći do mnogih komplikacija. Racionalnost treba uzeti u obzir pri svakoj odluci koju donosite, pa samim tim i u sticanju samopouzdanja.
Nije poenta u tome da na važan sastanak dođete kao asistent, puni samopouzdanja, i preuzmete glavnu reč umesto svog šefa, rizikujući da uništite moguće partnerstvo. To nije stav, već glupost. Ali, ako biste se kojim slučajem našli u kancelariji kada vaš šef ne stiže na sastanak, a od vas zavisi da li će posao biti završen, uzmite sve u svoje ruke, koristite kvalitete koje posedujete (sigurno ih imate dosta) i aktivirajte sreću svojom hrabrošću i optimizmom kako biste završili posao na najbolji mogući način.
Postoji još jedna granica koju ne treba prelaziti, a to je ego. Mnogi imaju poteškoće da kontrolišu svoj ego. Samopouzdanje ne znači da ste vi iznad svih, već da maksimalno koristite svoje kvalitete.

Korišćenjem sopstvenih kvaliteta povećavate šanse da sve ciljeve dostignete u rekordnom roku.
Prilike koje dobijate ne doživljavajte kao obaveze nego ih posmatrajte kao mogućnosti za uspeh. Vaš optimizam, potiskivanje negativnih misli i odlučnost da dođete do svog cilja mogu vas dovesti do momenta kada ćete konačno početi sami da gradite svoju sreću. Imajte samopouzdanja da stvarate svet oko sebe, umesto da pustite da svet stvara vas.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *