Mladi kojima je FON polazna stanica imaju veliku šansu, njih troje su je iskoristili

NaslovnaOd prvog prolaska kroz „Velika vrata FON-a“ znala sam da me iza tih vrata čeka mnogo mogućnosti. Tako je i bilo, svaki semestar, svaki predmet, svaki profesor donosi novu priču, nove ljude i nova iskustva. Mi FON-ovci imamo veliku privilegiju da studiranje možemo da dopunimo članstvom u studentskim organizacijama koje su nezaboravno iskustvo preko kojeg usavršavamo sebe i polako sagledavamo potrebe tržišta koje nas čeka nakon završetka fakulteta. Sjajnih studenata, uspešnih kako u studiranju tako i u mnogim vannastavnim aktivnostima, ima u svakoj generaciji. Ovom prilikom o studiranju, organizacijama, kontaktima i karijeri nakon fakulteta pisala su nam tri studenta, čija je zajednička tačka bila FON, velika želja za uspehom i ogroman trud na mnogim poljima. Danas, oni se nalaze u različitim kompanijama, na različitim kontinentima i prenose nam svoja iskustva. Upoznajte Aleksandru (WHO), Andreju (BOSCH) i Luku (Google).

Andreja Ignjatović – BOSCH Srbija

Slika 1

Pisanje nije moj hobi i nemam puno ovakvih tekstova, ali sam bio poprilično počastvovan kada su me mlade kolege iz časopisa InterFON zamolile da podelim svoju priču o FON-u i njegovom uticaju na mene i moj život do sada. Inače, diplomirao sam na FON-u, na smeru Operacioni menadžment i trenutno radim u kompaniji Bosch.

Kao i većina svršenih gimnazijalaca, nisam imao ideju o tome šta želim da budem „kad porastem“. Spletom čudnih izbora i okolnosti sam došao na FON, bez jasne slike o tome šta se tu studira i šta se kasnije radi. Prva godina – bolje da se zaboravi. Fokus je bio samo na učenju i dobrim ocenama. Već nakon toga, shvatio sam da za FON nije potrebno samo učiti i imati dobre ocene. Prosek jeste bitan ali čak i tada je bilo ljudi sa boljim prosekom. Bilo je potrebno nešto više, neke dodatne aktivnosti a na FON-u se one najčešće dobijaju kroz studentske organizacije.

Tako je sve i počelo. Tokom cele druge i treće godine bio sam član studentskih organizacija „AIESEC“ i „FON-ov Centar za razvoj karijere“. Kroz aktivnosti ove dve organizacije stekao sam gomilu prijatelja, sakupio prve ozbiljnije kontakte i dobio prva prava poslovna iskustva. Sa ove tačke gledišta, ma koliko ta iskustva sada deluju malo, ipak su bila značajna za studentske dane i početke. Kroz više projekata sam radio različite stvari: organizovao selekcije i intervjuisao kandidate, držao seminare i edukacije, išao na sastanke različitih vrsta – od osnovnih škola do marketinških agencija i televizija i vodio jedan tim. Nakon dve godine sam, uz pomoć još jedne koleginice, bio koordinator projekta „FONklame“ – tada najvećeg projekta FON-ovog Centra.

Verovatno bi se put kroz studentske organizacije nastavio da nakon treće godine nisam dobio stipendiju za godinu dana studija u SAD. Kroz projekat Global UGRAD, završio sam četvrtu godinu studija na Tehnološkom univerzitetu u Tenesiju (Tennessee Technological University). Iako nije „Ivy League“ univerzitet, iskustvo studiranja na njemu je bilo sjajno – odlični profesori, fenomenalni uslovi za rad i učenje, studenti iz celog sveta i naravno sam studentski život u kampusu. Ipak dobijanje ove stipendije sigurno ne bi bilo moguće da sam samo bio dobar student. Tražile su se dodatne aktivnosti a moj studentski angažman se odlično uklopilo u traženi profil.

I nakon toga, ostalo je par zaostalih ispita do kraja fakulteta. Ipak, bilo je vreme za prve prave poslove. Želja mi je bila da nađem posao u logistici ali takve prakse nisam uspevao da nađem i dobijem. Posle dve zanimljive prakse u prodaji i marketingu od po par meseci u kompanijama „Carglass“ i „Atria“ (kontakte za obe prakse sam stekao kroz AIESEC), dobio sam priliku za prvi pravi posao kroz program Mladi Lideri u Delta Holdingu. Ali kao u svakom poslu, kao svršeni student (znači bez gotovo ikakvog ozbiljnog iskustva), čak i sa FON-a, ne možete da očekujete da sedite u kancelariji i smišljate korporativne strategije i ugovarate velike poslove. Jednostano, to tako „ne ide“. Posao se uči „sa dna“. Uz odličnog mentora koji mi je bio dodeljen i kome sam jako zahvalan na svemu što me je naučio, radio sam sve što je bilo potrebno da bih shvatio kako funkcioniše kompanija, od početka do kraja. Iako sam bio analitičar prodaje izlazio sam često i na teren. Bilo je dana kada sam u odelu sa kravatom ređao salame u prodavnicama, vršio trebovanja po supermarketima i sređivao police. A bilo je i dana kada sam spremao materijal za godišnje pregovore, odgovoran posao gde jedna greška može biti kobna stvar.

I nakon svog prvog radnog mesta, na kome sam bio prilično zadovoljan, i dalje sam tragao za poslom u logistici. Konačno se ukazala prilika. Na preporuku prijatelja (ponovo kontakti sa FON-a i iz studentskih organizacija), dobio sam praksu u centrali kompanije Robert Bosch u Nemačkoj u odeljenju za logističke strategije. Prilika koja se ne propušta. Za godinu dana sam naučio mnogo o strateškoj logistici, nemačkoj preciznosti, pristupu i načinu rada i o funkcionisanju jedne ogromne kompanije u celini. Naravno, uz rad je došlo i dobro životno iskustvo sa kolegama sa svih kontinenata, znanje nemačkog kao i sam život u Nemačkoj kao lepa uspomena.

I za kraj je konačno došao idealan posao u struci baš kako sam želeo. Nakon povratka iz Nemačke, ostao sam u okviru iste kompanije i dobio sam posao u Bosch-u u Srbiji (uz preporuku kolega iz Nemačke i koleginice sa FON-a) gde sam zaposlen u odeljenju logistike.

Možda sve ovo zvuči kao lepa priča, ali bilo je i problema, kao i svuda. Ono što je sigurno je da FON pruža mnogo. Treba izvući sve što je moguće. Koristite znanja sa predmeta, profesore i asistente, kontakte, studentske organzacije, sve što možete, što više možete. Drugo, niko nikome ništa ne servira na tanjiru i za sve morate da se izborite. Ja jesam dobio mnogo prilika ali sam bar na 5 puta više mesta konkurisao. Ni sam ne znam na koliko konkursa sam odbijen: za studije, za kurseve jezika u inostranstvu, za posao, za prakse… Poslovi ne padaju sa neba i potreban je rad da se do njega dođe. Treće, nemojte nikad propuštati šanse i potcenjivati sebe. Na svakom konkursu ima šanse. Pa neko to mora da dobije, zašto ne baš ja? I četvrto, gradite pozitivnu sliku o sebi. Ako ste prihvatili poziv na intervju/neki krug selekcije, dođite na njega. Budite tačni, budite pristojno obučeni, spremite se za intervju, pročitajte o poziciji i firmi i pripremite CV dostojan jedne mlade poslovne osobe. Srbija je mala, ljudi iz HR-a se poznaju i informacije o nekom kandidatu se mogu dobiti kroz jedan telefonski poziv.

Aleksandra Kuzmanović – World Health Organization

Slika 2Još od brucoških dana imala sam želju da na master studije idem u inostranstvo i iskusim kako je to studirati negde van Srbije. Veći deo osnovnih studija provela sam kao aktivan član i jedan od rukovodećih organa studentske organizacije ESTIEM LG Beograd, što mi je pružilo šansu da posetim veliki broj univerziteta u Evropi, upoznam i sarađujem sa njihovim studentima. Već tu sam mogla uočiti u kojoj meri FON prednjači u odnosu na mnoge tehničke univerzitete/fakultete u podržavanju svojih studenata u njihovom profesionalnom razvoju van nastave. Ono u čemu su uvek strani studenti imali bolje mogućnosti od nas jesu stručne prakse u kompanijama. Mali broj naših studenata je zaista zadovoljan tim iskustvom u Srbiji (barem za vreme mojih osnovnih studija).

Saradnja sa kolegama iz Evrope i mnogobrojna studentska putovanja su doprinele mojoj želji i odluci da zaista i nastavim svoje školovanje negde u inostranstvu. Tada je to delovalo kao sjajna avantura posle koje ću se vratiti kući. Sada iz ove perspektive ipak nisam u potpunosti bila svesna u šta sam se upustila i koliko će ta avantura promeniti moje gledanje na međuljudske odnose, karijeru i život uopšte. Odlazak na postdiplomske studije u Ženevu je na početku bio velika borba prilagođavanja zapadnom svetu i dokazivanja da i studenti iz malih zemalja, sa manje cenjenih univerziteta imaju znanje visokog kvaliteta, što se sada zaposlenjem u Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji (specijalizovanoj agenciji Ujedinjenih Nacija) dodatno dokazalo.

Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) je za mene jedan veliki ESTIEM. Prvo saznanje o njoj je zapravo bilo u prvom semestru kroz studentsku posetu gde su nam moje sadašnje kolege predstavile strukturu i program rada organizacije, koja je veoma slična ESTIEM-u ali teritorijalno i programski mnogo veća i složenija. Od tada sam težila da jednog dana radim za “veliki ESTIEM”, da kroz različite projekte putujem, upoznajem ljude van Evrope i da pri tom svojim radom pomažem ljudima širom sveta. Manje od dve godine je trebalo da se to i ostvari. Ponudu za posao dobila sam nakon odrađene prakse u trajanju od tri meseca. Veću mogućnost za ulazak u organizaciju mi jeste pružio identitet studenta Univerziteta u Ženevi i internacionalnog programa koji mnogim predmetima prati rad UN-a, ali i samu moju želju da radim u takvoj instutuciji umesto u privatnom sektoru. Ipak, praksu sam dobila nakon više krugova apliciranja i na osnovu svog CV-ja koji je ispunjen aktivnostima u ESTIEM-u i FON-u. Ujedinjene Nacije i sam SZO ima na stotine praktikanata godišnje koji dolaze iz svih krajeva sveta, ali mali broj njih dobije mogućnost da se nakon toga tu i zaposli. Sigurna sam da je kvalitet mog rada tokom prakse rezultat višegodišnjeg truda i razvoja veština neophodnih za današnji poslovni svet kroz ESTIEM, a samim tim i FON kao institucije koja nam to omogućava. Stoga, mogu samo da kažem – veliko hvala FONu! Veliko hvala celom kadru na tome što cene i podržavaju mlade ljude, a pre svega što nas zalivaju entuzijazmom, idejama i ulivaju nam borbu za uspehom.

Moji dalji planovi usmereni su na sticanje internacionalnog iskustva i kontakata koji će nadam se jednog dana doneti rezultate direktno našem zdravstvenom sistemu. Sve vreme se trudim da održim vezu između lokalnih i globalnih zbivanja, problema i trendova, pa su i moje master teze i na Univerzitetu u Ženevi i na FON-u primena praktičnih znanja i informacija stečenih u SZO na naš zdravstveni sistem.

Luka Važić – Google

Slika 3

Studiranje na Fakultetu organizacionih nauka je najbolja odluka koju sam do sada doneo! Otvorenost kolega i nastavnika, prilike koje vam se otvaraju kroz projekte, takmičenja i studentske organizacije i skup znanja i veština koji može da se stekne na FON-u je zaista jedinstven.

Smer Informacioni sistemi i tehnologije sam upisao 2011. godine posle biranja između par alternativa koje su uključivale i Elektrotehnički fakultet i Pravni fakultet. Pomoću saveta iz okruženja sam odlučio da je FON najbolja opcija za mene i upisom na isti nastavio porodičnu tradiciju.

Od prve godine sam postao član studentske organizacije AIESEC gde sam prvi put osetio kako izgleda velika organizacija i šta se sve dešava da bi ona realizovala svoje aktivnosti. U AIESEC-u sam proveo oko godinu i po dana i stekao osnovno iskustvo baveći se prodajom, studentskom razmenom, pomaganjem u realizaciji projekata i tehnologijom. Pored iskustva, većinu svojih najbližih prijatelja sa fakulteta sam upoznao upravo kroz rad u AIESEC-u i koji danas rade sjajne stvari, od startapa do međunarodnih praksi i društvenog preduzetništva. I upravo su svi to postigli kroz kontakte i osnovne veštine koje smo stekli zajedno.

Moj sledeći korak je bio Case Study Club – organizacija koja predstavlja Fakultet na međunarodnim takmičenjima u rešavanju poslovnih studija slučaja. Ovo je definitivno bio najveći izazov tokom mog studiranja jer je pritisak veliki kada predstavljaš fakultet, univerzitet i zemlju u borbi sa najprestižnijim svetskim univerzitetima. Pod mentorstvom profesorke Vesne Damnjanović i njenog tima mentora sam bio deo ekipa koje su učestvovale na takmičenjima u Sloveniji, Holandiji, Novom Zelandu, Srbiji i Australiji. Nivo adrenalina koji donosi predstavljanje svojih rešenja pred sudijama koji su na vodećim pozicijama u međunarodnim kompanijama je neverovatan! A svako od tih takmičenja, pripreme za ista i poznanstva koja su donela su značajno podizali znanje, iskustvo i mrežu svakog od nas. Najbolji pokazatelj je što svi bivši takmičari danas imaju vrlo uspešne karijere u vodećim kompanijama u Srbiji i inostranstvu.

Tokom leta 2013. godine, između druge i treće godine, otišao sam na praksu u Google. I dalje se sećam uzbuđenja tokom procesa selekcije i javljanja da sam dobio praksu, ali isto tako i misli koja mi se javila nakon što sam seo u čekaonicu gejta na aerodromu u Beogradu: “Idem na 3 meseca u nepoznatu zemlju, ne znam šta ću tačno raditi, ne znam da li ću se snaći. Nema veze, idemo! Moram da probam!”.

Proveo sam 3 meseca radeći u Google-ovom EMEA sedištu u Dablinu u timu za Adriatics region sa fenomenalnom ekipom ljudi. Kroz praksu sam upoznao kako izgledaju rad, procesi i kultura u vodećoj tehnološkoj kompaniji, stekao duboko znanje Google proizvoda namenjenih digitalnom marketingu i, naravno, dobio priliku da obiđem jednu od najlepših zemalja na svetu! Znanja koja sam stekao tokom prakse sam kasnije primenio kroz različite projekte i takmičenja na koja sam išao.

Nakon prve prakse usledio je i poziv za drugu, tako da sam se sledećeg leta ponovo našao u Dablinu, ali ovaj put sa mnogo više iskustva. Ove jeseni diplomiram i vraćam se u Irsku kako bih započeo svoju karijeru.

Ne verujem da bih na bilo kom drugom mestu imao ono što FON pruža: podršku kolega, nastavnika i celokupnog ambijenta koji vas motiviše da se trudite i budete najbolji.

Moj recept za uspešnu karijeru: upišite FON ali obavezno iskoristite sve prilike koje vam se pružaju pored samog studiranja! Tako ćete po završetku studija biti puni znanja, veština i kontakata i vrata će vam se sama otvarati.


Pročitajte još:

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *