The Gift – kritika filma

Ukoliko ste pogledali trejler i očekujete da je ovo samo još jedan horor triler koji se zasniva na takozvanim “jump scare” momentima, bez neke priče i radnje, grdno ste se prevarili. O čemu je onda zapravo reč? Bračni par, Simon i Robyn, tek se uselio u kuću u njegovom rodnom kraju. Tu sreću njegovog “prijatelja” iz srednje škole, čudaka po imenu Gordo, koji počinje da im donosi raznorazne poklone, šalje ručno pisane poruke, i polako pokušava da im se ubaci u život. I tu, logično, počinju problemi…

Slika1

Joel Edgerton ne samo da tumači jednu od glavnih uloga, već je i napisao scenario i režirao ovaj film, a rezultati su “vau”, u nedostatku reči od oduševljenja. Edgerton je na najbolji mogući način pokazao svoj raskošni talenat u sve tri kategorije. Priča koju je napisao je ne samo potpuno realna, već nažalost prilično česta i jedna iz koje zaista mogu da se izvuku pouke, bilo da ste tinejdžer ili u zrelijim godinama, bilo da ste se našli u sličnim situacijama iz filma ili ne, itd. Kao režiser je potom to sjajno pretočio na platno. Tenziju je postepeno podizao sve do stepena kulminacije u “velikom finalu” filma. Potpuno se posvetio kreirenju i razradi likova i njihovih odnosa, i nije žurio sa uvođenjem informacija, što je dovodilo do zapleta koji su slali film u neke nepredvidive i interesantne pravce. Zbog ovoga se film možda čini malo spor, ali ovo nije akcija ili komedija gde je konstantno visok tempo već triler, i to psihološki, gde su posebno bitni likovi, jer bez “jakih” likova film propada. Takođe je u ovaj dosta ozbiljan i mračan film uveo par jako smešnih trenutaka, dovoljnih da te opuste, ali ne i da te “izbace” iz filma. Za kraj, glumački performans je bio fascinantan. U izuzetno teškoj ulozi da se pogodi pravi ton i pravi balans, bez ikoga iza sebe da ga savetuje i opominje, jer je kao režiser upravo on bio taj neko drugima, pronašao je dobitnu formulu. Edgerton svojom glumom uspeva da istovremeno izazove strah, ali i saosećenja sa njim. Čak i kada ništa ne govori, kroz oči uspeva da nam prenese da osetimo njegovu patnju. Zaista je, da se fudbalski izrazim, postigao “het-trik” i sa nestrpljenjem iščekujem njegov sledeći projekat.

Slika 2

Jason Bateman je preuzeo potpuno drugačiju ulogu od svih koje je do sada tumačio i takođe bio odličan. Navikli smo se na njega u šašavim komedijama u kojima igra simpatičnog lika, i ovo je bila ogromna transformacija za koju je malo ko mogao da očekuje ovakve rezultate. Kada komičar preuzme ozbiljnu i dramatičnu ulogu, nije retkost da nas to nekada malo “izbaci” iz filma jer ne odstrani, već prenese na lik to nešto što ga je proslavilo. Kada ga vidite na ekranu, ne vidite komičara Jasona, potpuno se izgubio, vidite samo Simona. Iako trejler i početak filma ukazuju na to da je Gordo negativac, što više vremena prolazi više ćete se pitati ko je ovde zapravo dobar, a ko loš lik, i Jason se tu ističe najviše od svih i pokazuje da je mnogo, mnogo više od običnog komičara.

Verovatno jedini pozitivan lik je Simonova supruga, Robyn, koju igra Rebecca Hall. Poput prethodna dva lika, i ona je izuzetno emocionalno oštećena ali sa tim se nosi na potpuno drugačiji način od pomenute dvojice. Iako izgleda kao da se ponavljam, i Rebecca radi dobar posao u ovom filmu. Slično kao kod Edgertona, vidimo kroz njene oči bol koji oseća ali uz to i dozu nesigurnosti. I pored toga, Robyn je dobra osoba koja se trudi da vidi dobro u svima, i Rebecca uspeva da nas ubedi u to, a da nas pritom ne smori, kao što su to mnoge filmske “dobrice” umele, jer ne odigraju ulogu na realan način i onda ispadnu karikatura. Ipak, iako dobra, ona će se često zaboraviti kada se bude pričalo o ovom filmu jer su Joel Edgerton i Jason Bateman prosto fenomenalni.

Slika 3

Ovaj psihološki triler je apsolutno baziran na razvoju ovih likova i stvaranju tenzije kroz ceo film, i zato se možda čini malo spor i kao da traje dosta duže nego što je to zapravo slučaj, i to je jedina legitimna mana filma, tempo. Uz to ume da bude potpuno nepredvidiv i podstiče na razmišljanje zbog poruka koje nosi, a plus ima fenomenalan završetak, o kojem ćete sigurno pričati sa prijateljima, kao i o utiscima o samom filmu i osećanjima koje on budi, dugo po njegovom završetku. Ocena, 4+, izuzetno “moćan” film. Ne zaboravite da vaša dela i reči, ma koliko vam se možda činili nebitnim, imaju moć i utiču na druge i da ideja, bila istinita ili ne, može nekome da uništi život. Zato pazite šta radite i pričate, jer ko zna kada će prošlost da vas stigne.

Izvori fotografija: www.comingsoon.net; www.mediamikes.com; www.hollywoodreporter.com

[ratings]

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *