Cena jedne države

Ne kažem da je sve što sam uradio bilo u redu, ali je sve bilo za častan cilj

Od malenog ribarskog mesta, preko trgovačkog centra Jugoistočne Azije, do današnjeg modernog grada-države, Singapur je prešao dug put i može poslužiti kao država za primer. Mnogi ga i nazivaju čudom od države.

Teritorijalno i populaciono gledano, Singapur je skup ostrva koje naseljavaju brojne nacije. Imajući u vidu da je osnovan od strane Britanske istočnoindijske kompanije (preteče današnjih multinacionalnih kompanija), jasno je zašto nosi epitet trgovačkog grada. Naravno, to nije jedini razlog. On se geografski i strateški nalazi na vrlo važnom području, te je od suštinske važnosti za opstanak, bilo da se fokusira na trgovinu ili izvoz.

Politika migracije je od osnovanja bila slobodna, tj. svi su bili dobrodošli da žive i rade u Singapuru. Ipak, postojala je teritorijalna podela. Prostor uz singapursku reku obično su naseljavali trgovci i bankari uglavnom iz Engleske, dok su radnici u luci uglavnom bili Kinezi i  Indijci. Malajci su najčešće radili kao ribari, a Arapi su naseljavali jugoistočni deo reke.

Ako se osvrnemo na istoriju, Singapur je imao veoma težak početak. Posle japanske okupacije u Drugom svetskom ratu, bilo je jasno da mora uzeti sudbinu u svoje ruke. Nakon oslobađanja od okupacije, ponovo je došao pod britansku upravu, ali je 1963. godine sa još nekoliko država formirana Malezija. Singapuru to nije bilo dovoljno, te je uz podršku kineskih vlasti uspeo da se izbori za potpunu državnu nezavisnost. Od zemlje koja je čisto kapitalistiškog uređenja, dobijanje podrške od tada još uvek zatvorene, a danas još uvek komunističke zemlje, bio je to neverovatan diplomatski poduhvat.

Singapur često nazivaju čudom od države. Razlog tome možemo tražiti u različitim činjenicama:

  • Multietnička država (Kinezi, Malezijci i Indijci koji slobodno proslavljaju svoje praznike), sa 3 miliona stanovnika, koja je stekla nezavisnost tek u drugoj polovini 20. veka, a sa sadašnjim društvenim proizvodom od trista milijardi dolara.
  • Jako disciplinovani građani koji poštuju zakone, što se može zaključiti i na osnovu higijene grada koji je devedesetih godina proglašen najčistijim gradom na svetu
  • Bankarski, telekomunikacioni i trgovački centar Jugoistočne Azije, sa možda najmanjim stepenom korupcije na svetu

Singapur je, pre svega, ekonomsko čudo od države, na čijem čelu su ozbiljni ljudi koji žele da učine nešto dobro za svoju zemlju. Uz mudru državnu potrošnju, orijentisanost na trgovinu i uz dugoročno ulaganje u obrazovanje, kroz pristup meritokratije i samodisciplinovasti, uz nepristajanje na kompromise i uslovljavanje, Singapur je uspeo da stvori jaku privredu i da na njoj razvija svoju ideju države, koja odavno nije samo ideja.

Problemi sa kojima se suočavao Singapur nisu nesvakidašnji: velika nezaposlenost, nedostatak stambenog prostora, nedostatak ljudi bilo kakvih resursa. Prvi zadatak tadašnje vlade bio je da zaposli ljude i obezbedi stambeni proctor. Pošto je Singapur mala država, njen glavni resurs su najpre ljudi, pa je zato glavno ulaganje u obrazovanje i obuku. Počev od primarnog obrazovanja, preko sekundarnog i specifično tehnološkog (u roku od 15 godina), da bi se zatim skoncentrisao na tercijarno obrazovanje i dalju specijalizaciju i osnivanje 3 univerziteta (u roku od 10 godina).

Način razmišljanja singapurskih vlastodržaca se možda najbolje ogleda u intervjuu koji je pokojni Li Kvan Ju, prvi premijer i osnivač modernog Singapura, dao nekoliko godina pred svoju smrt:
U novom modernom svetu moramo za sebe naći nišu, male prolaze gde uprkos našoj maloj veličini, možemo da obavljamo ulogu koja će biti od koristi celom svetu. Da bismo to uradili, potrebni su nam ljudi na vrhu, donosioci odluka, koji su pametni, dalekovidi, otvoreni za nove ideje, sposobni da iskoriste prilike kao što smo ih i mi iskoristili… Moj posao je zapravo bio da pronađem svoje naslednike. Pronašao sam ih i oni su sada na mom nekadašnjem mestu; njihov posao je da pronađu svoje naslednike. Dakle, mora postojati kontinuirani tok talentovanih, posvećenih, poštenih, sposobnih ljudi koji će raditi stvari ne samo za sebe, već, pre svega, za svoj narod i svoju zemlju. Oni koji to mogu da urade produžiće dužnost za još jednu generaciju i tako dalje. U trenutku kada se razbije taj niz, biće sve gotovo.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *