Istorija tehnološkog sektora na berzi

Da bi ostao na istom mestu, potrebno je da trčiš najbrže što možeš. Ako želiš da dospeš negde drugde, moraš trčati najmanje dvostruko brže.

Kompanija Twitter je novembra 2013. godine izašla na berzu i dostigla vrednost od 31 milijarde američkih dolara. Od tada se vrednost njihovih akcija kreće promenljivo, ali uglavnom iskazuje tendenciju pada. Na kraju 2014. godine iznosila je 27 milijardi dolara, uzevši učešće u ukupnoj tržišnoj vrednosti akcija tehnološkog sektora od 0,8 % i tek 19. mesto po tržišnoj vrednosti. Činjenica da su kompanije kao što su Cognizant, Salesforce, Micron techology i druge, za koje većina ljudi u Srbiji nikad nije ni čula, iznad kompanije Twitter po tržišnoj vrednosti dovoljno govori o trenutnoj situaciji u ovom sektoru. Mnogi finansijski eksperti se dvoume da li je Twitter uopšte trebalo da izađe na berzu ili da li je to uradio prerano ili prekasno. U svakom slučaju ovo tržište je prošlo kroz značajnu transformaciju od svog nastanka, pa do danas.

Osamdesetih godina dvadesetog veka kompanija IBM je bila suvereni lider po tržišnoj vrednosti, čije je učešće u ukupnoj vrednosti iznosilo od 50 do 75 procenata. Ipak, pored ovih impozantnih cifri, treba uzeti u obzir da je tada ovaj sektor još uvek bio u razvoju i da je ukupna tržišna vrednost čitavog sektora bila tek dvadeseti deo sadašnje. Devedesetih godina IBM počinje drastično da pada i do kraja ove decenije pada na čak petu poziciju po učešću u ukupnoj vrednosti. Za to vreme jedna druga kompanija se sa pete pozicije polako penje i dostiže prvu poziciju sa 103 milijarde dolara (u realnoj vrednosti preračunato na cene iz 2015 – ovo se odnosi na sve cifre do kraja teksta). Naravno, to je kompanija Microsoft sa svojim osnivačem i direktorom Bilom Gejtsom. Međutim, Microsoft nije ostvarivao takvu dominaciju poput IBM-a, iako je tržište konstantno raslo. Kompanije Intel, Cisco i HP su imali značajnog udela u tadašnjoj ukupnoj vrednosti tržišta. Cisco i HP su konstantno imali od pet do deset procenata učeća svaki, dok je Intel dostizao i učešće od dvadeset procenata. Ovo je donekle i razumljivo, imajući u vidu da je čitavo tržište raslo, ali i da ove kompanije nisu bile jedna drugoj konkurent, izuzev delimično HP-a i Microsoft-a.

int2

Od polovine 1996. godine, kada je Microsoft preuzeo lidersku poziciju, tržište koje je do tada iznosilo oko 600 milijardi dolara, za samo četiri godine eksponencijalnim rastom dostiglo je vrednost od 4.600 milijardi dolara. Naravno, ovaj rast od 667 procenata nije bio opravdan, već spekulativnog karaktera i tržište je posledično „puklo“ ostavivši brojne kompanije u bankrotstvu ili sa velikom padom tržišne vrednosti (Kompanija Cisco je pala na samo 14% procenata svoje vrednosti pre kraha tržišta). Ovaj događaj je poznat kao dot.com mehur ili balon. Za samo godinu dana nakon ovoga, vrednost ukupnog tržišta se vratila na ispod 2.000 milijardi dolara i tržište je ponovo počelo normalno da raste.

Dvadeset i prvi vek i dvehiljadite godine donose nastavak normalnog rasta tržišne vrednosti tehnoloških kompanija, sve do svetske ekonomske krize, koja je zahvatila i ovo tržište. Međutim, za samo par kvartala, celokupno tržište se izvuklo i nastavilo dotadašnji rast. Druga pojava koja je obeležila ovu deceniju je sada već čuvena kompanija Apple. Ova kompanija, osnovana još početkom osamdesetih, koja sredinom te i sledeće decenije ima relativno malo, ali stabilno učešče, koje nakon toga počinje da pada do zabrinjavajućeg nivoa, da bi sredinom dvehiljaditih doživela ponovni ali postojani rast i zauzela lidersku poziju krajem 2010. godine sa učešćem od 14,2 % i realnom vrednošću od 306 milijardi američkih dolara. Njen lider i osnivač, sada već pokojni Stiv Džobs, postao je idol svih mladih kompanija i njihovih osnivača koji se bore na ovom tržištu.

Međutim, ništa nije doveka pa tako ni Apple-ovo liderstvo. Kompanije Google 2004. godine i Facebook 2012. godine izlaze na berzu i od tad doživljavaju konstantni rast vrednosti svojih akcija. Na kraju 2013. godine kompanija Google je čak bila ispred Apple-a po tržišnoj vrednosti. Veliki broj novoosnovih kompanija, ali i onih koje su preživele dot.com mehur se konstantno bore za lidersku poziciju. Čak i kompanija Twitter sa početka priče sa svoje 19. pozicije, veruje da će dostići vrednosti koju Apple ima danas. Apple je krajem 2014. godine vredeo 634 milijarde dolara, dok su ga pratili Microsoft sa 384 milijarde i Google sa 335 milijardi, zauzimajući drugu i treću poziciju. Facebook i IBM su peti i sedmi respektivno, sa po 168 milijardi i 163 milijarde dolara.

Pomalo je iznenađujuće, kada se čuje ko se nalazi na četvrtoj poziciji. Kompanija koja se bavi izradom kompanijskih softvera i računarskog hardvera, prisutna na berzi od 1986. godine, čija vrednost iznosi 5 do 10% ukupne tržišne vrednosti, a koja je krajem 2014 godine zauzimala četvrtu poziciju sa 179 milijardi dolara jeste Oracle Corporation. Kompanija koja je imala konkrente u IBM-u po pitanju hardvera i Microsoft-u što se tiče softvera, koja je više puta učestvovala u sudskim sporovima protiv HP-a i SAP-a, a čak je angažovala privatne detektive da istražuju Microsoft tokom njihovog suđenja zbog optužbi za monopol, kako bi otkrili još nešto što bi ih dodatno inkriminisalo, uspela je da se održi prilično visoko po vrednosti svojih akcija.

Šta će nam doneti budućnost po pitanju novih kompanija ili u vezi promene vrednosti postojećih pozicija, ostaje da se vidi.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *