Mit o gradu mudrosti

Razvoj ljudske civilizacije i prve društvene zajednice započeo je baš ovde. Mesto gde se nalaze koreni demokratije,najpoznatijih filozofa i antičkih tragičara. Amfiteatri, mitovi, olimpijske igre, sve ovo čini Atinu tako vrednom i značajnom.

U vreme Antičke Grčke, Atina je cvetala. Bila je  snažan grad-država. Za vreme Vizantije je izgubila svoj sjaj. Kada je Osmansko carstvo zavladalo, potpala je pod njihovu moć, a Partenon je bio pretvoren u džamiju. Tokom ratova između 17. i 19.veka, mnogi gradski kvartovi su uništeni. Od 19.veka, pa sve do perioda posle Drugog svetskog rata, Atina se širi i počinje da se izdiže kako bi povratila svoju snagu. Danas je megalopolis u kome živi oko 3,7 miliona stanovnika.

Iako je glavni grad Grčke, ponekad prevari turiste, jer se može steći utisak jednog primorskog gradića. Restorani duž cele ulice, na svakom stolu su sveće da upotpune atmosferu, terase pune cveća, čuje se grčka muzika, pije se vino, samo još nedostaje dašak vetra.

Centrom grada smatra se trg Sintagma. Trg se nalazi ispred nekadašnje kraljevske palate, u kojoj je danas grčki parlament ispred koga se na svakih sat vremena smenjuje straža u tradicionalnoj nošnji. Upravo ispred parlamenta se moglo zateći puno plakata sa natpisima među kojima je dominirala reč „OXI“. Ljudi su stajali držeći transparente,tek neko bi nešto povikao. Na njihovim licima se mogao primetiti umor, nezadovoljstvo i zbunjenost. Među meštanima je bilo dosta i turista kojima je bilo zanimljivo, jer su se našli u sred aktuelnih zbivanja. Atina je trenutno kontradiktorna samoj sebi. Na trgu ljudi održavaju proteste da bi mar malo pokazali neku zajedničku snagu i volju za promenom. Dok u kafićima, klubovima i na šetalištima, nailazi se na nasmejane ljude, pune energije, koji deluju da žive u nekom drugom gradu.
Veliki park u centru grada, podseća na botaničku baštu u kojoj se nalazi jezerce i mali zoološki vrt. Međutim, iako ovakav park ima potencijala, ne održava se, a često prolazeći ulicama se može zapaziti neki zatvoren i napušten lokal.Ali uprkos krizi, noću kada svetla zasijaju, Atina ponovo oživi.
Atina 1
Atina je okružena nekolicinom brda: Likavitos, Strefi, Areopag, Filopapu, Pnika i Akropolj. Ko voli pešačenje u vidu planinarenja, sigurno će obići ova uzvišenja.
Čuveni atinski vidikovac Likavitos od 300 metara nadmorske visine, je jedno od najviših brda u Atini. Na vrhu brda nalazi se crkva svetog Đorđa i restoran iz kojeg se pruža zadivljujući pogled na celu Atinu.
Atina 2
Najpoznatije atinsko brdo sa svojih 156 metara nadmorske visine je Akropolj. Nalazi se odmah pored brda Areopag, na kome je nekad postojao sud u vreme Antičke Grčke. Akropolj znači grad na brdu, jer potiče od reči akros-vrh i polis-grad.
Atina 3

Na samom vrhu Arkopolja, nalazi se arhitektonski kompleks.
Sve ono o čemu smo učili kroz naše školovanje, svi oni brojni mitovi koji su nam zanimljivi, svi ti različiti stilovi grčke arhitektute- sve je to Arkopolj. Potrebna je upornost da bi se došlo do njega, jer ipak je to uzvišenje,a vrućina dodatno otežava. Ali kada se stigne do samog vrha i stekne taj divan osećaj da se nalaziš na tlu koje je tokom istorije dobijalo na svojoj vrednosti, sve ostale muke se zaboravljaju.

Najpoznatija, najlepša i najoriginalnija građevina na vrhu Akropolja je Partenon, posvećen Atini Parteno, zaštitnici grada. Partenon je izgrađen između 447. i 438. godine pre nove ere, tokom zlatnog Periklovog doba. Beli mermer koji se presijava na suncu odaje zaista fascinantan utisak tako velelepne građevine. Tokom istorije je pretrpeo dosta oštećenja, ali se i dalje njegova lepota nije izgubila.
Atina 4

Hram Erehteon je izgrađen u zamenu za jedan raniji hram posvećen Atini Polijas, takozvani „Stari hram“. Ime Erehteon potiče od imena grčkog mitskog kralja Atine, Erehtausa. Ovaj hram je neobične forme, upravo zbog reljefa na kome se nalazi.Prema mitu tu se nalaze ostaci svađa između Atine i Posejdona za prevlast nad Atinom.
Atina 5

Propileja su monumentalna ulazna vrata Akropolja.
Ova kapija je građena više puta i rušena od strane Persijanaca.Monumentalna Propileja koja se danas može videti bila je deo velikog građevinskog poduhvata u Periklovo doba.
Atina 6
Hram Atine Nike je mali u odnosu na ostale građevine. Ovaj hram su Atinjani sagradili i posvetili ga Atini Niki, boginji pobednici. Međutim, hram je uništen tokom prodora Persijanaca.  Smatra se da današnji izgled datira iz Perkilovog doba. Na gornjem delu hrama predstavljena je grčka pobeda nad Persijancima u bici na Plateji.

Muzej Akropolja je građevina modernog stila,a ono što je interesantno je to da je pod izgrađen od stakla,  tako da dok se hoda može se gledati na ostatke različitih ruševina i građevina Stare Grčke. U muzeju se čuvaju arheološki eksponati po hronologiji svog nastanka, počevši od Arhajskog, preko Klasičnog i Helenističkog do Rimskog perioda. Mogu se videti različite skulpture i reljefi, zatim posuđe i mnogi predmeti koji su sa Akropolja, ali su smešteni ovde zbog čuvanja.
Takođe se može videti i zbirka „Kora“ (šest statua mladih devojaka sa karakterističnim arhajskim osmehom na licu).
Ovde se ne nalaze svi eksponati, jer se kroz istoriju dešavalo da razne vredne znamenitosti budu pokradene sa Arkopolja. Danas se mnogo blaga sa Partenona nalazi u različitim delovima sveta, a najviše u Britanskom nacionalnom muzeju u Londonu. Grčka vlada je od nedavno započela proces vraćanja eksponata tamo gde pripadaju.
Atina 7Atina 8

Monastiraki je jedan od glavnih delova Atine namenjen kupovini. Postoji mnogo butika, prodavnica suvenira, ali i dosta antikvarnica. A ko razume grčki jezik, biće mu užitak da gleda filmove pod vedrim nebom, baš u ovom delu grada.

Stadion Panatinaiko je takođe poznat i kao „Kalimarmaro“. Ono što  je karakteristično, je to da su se na njemu održale prve moderne Olimpijske igre 1896. Ovo je jedini stadion na svetu izgrađen u potpunosti od belog mermera. Videti trim stazu i pobedničko postolje, predstavlja još jedan u nizu mesta na listi turista za posećivanje.
Atina 9

Antigonu koju smo svi čitali, nekada se izvodila u amfiteatru u podnožju Akropolja, pored “Dionisijevog svetilišta”. Prvobitno su se u amfiteatru nalazila drvena sedišta koja su kasnije zamenjena kamenim . Amfiteatar je mogao da primi oko 20 000 posetilaca. Otvoreni polukružni deo između podijuma i publike,  takozvanu orhestru renovirali su Rimljani. U ovom amfiteatru organizovali su gladijatorske borbe i simulacije pomorskih bitaka. Ovaj amfiteatar danas predstavlja jedno od najvažnijih pozorišta u Atini. Ovde se održavaju letnji festivali, razne predstave, recitali, kao i koncerti.
Atina 10
Pored svih ovih znamenitosti, Atina nudi buran noći život. Za svakog se može naći ponešto. Od romantičnih kafića, do klubova koji su puni sve do jutarnjih sati. Ono što neće nedostajati nekome iz Srbije ko ode u posetu Atini, je definitvno muzika koja dominira i po našim klubovima. Jedna od mnogih prednosti Atine je da je samo sat vremena vožnje autobusom udaljena od mora. Što znači da se može naći nekoliko plaža uređenih za kupanje, kao što su Limanakia, Pireus i Glifada.
Atina 11
Na meniju se naravno nalaze giros i suvlaki. A od poslastica sigurno treba probati jogurt sa medom!

Atina je druželjubiv grad i lak za upoznavanje. Ne napušta se lako, a čim se provede nekoliko sati u njemu, stiče se osećaj da se poznaje već godinama i da ste svoj na svome. Grad koji je prekretnica kulture, nauke, arhitekture, umetnosti i politike, istrajao je kroz istoriju i zadržao svoju vrednost i privlačnost. Atina je jednistvena, jer ko ne bi želeo da stane na tlo staro 25 vekova?

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *