Bilo hladne zime ili toplog leta,
bilo blizu ili na drugom kraju sveta,
od davnina Bog je rekao svoje,
sve majke svoju decu treba da doje.
Ali nađe se čovek mudar i zao
koji pohlepu kao ukras u kosi nosi,
da dete otrgne od majke,
da nepisanom zakonu smelo prkosi.
I danas veza što treba da traje
raskida se nakon izlaska iz stomaka,
odlaze u nepoznatom pravcu,
u život pun tame i mraka.
Rastu u tuđini okruženi strancima,
ne znajući pravo poreklo svoje,
ne znajući da se zbog njih negde na svetu,
mučne suze više i ne broje.
Tužna nas velika pitanja muče.
Ima li svako dete pravo na majku?
Ima li pravo da uveče legne,
a onda da iz njenih usta sluša bajku?
Ima li svako dete pravo znati poreklo svoje?
Pravo na tatu, deku i baku.
Pravo na to da ponosno kaže ko je.
Ili je neko osuđen da živi u večnom mraku?
Može li dete rasti u miru?
Može li znati čije se misli u njegovoj glavi roje?
Može li znati kome pripadaju
očiju njegovih boje?
Bilo hladne zime ili toplog leta,
bilo blizu ili na drugom kraju sveta,
od davnina Bog je rekao svoje,
sve majke svoju decu treba da doje.
Izvori fotografija: www.howgodprovides.com; www.tafrehmella.com; www.ecmas.org
[ratings]
