Razlike između preduzetničkog i korporativnog pristupa

Korporacije su dominantne društvene institucije našeg doba, kako po prihodu tako i po veličini. Njihov značaj se ogleda najpre u tome što obezbeđuju rast zaposlenosti, a kroz to i privredni razvoj jedne zemlje. Nasuprot njima, nalazi se mali biznis, odnosno preduzetnički poduhvati većeg ili manjeg obima. Svrha ovog eseja je da naglasi razliku između preduzetničkog i korporativnog pristupa a samim tim, i pruži uvid u savremene metode poslovanja.

Za početak, korporativni pristup pruža stabilnost, redovnu zaradu i ostale olakšice. Naime, u pitanju su firme koje su dostigle određen nivo uspeha, trajne klijente i odličnu mrežu kontakata. Samim tim, u njima se ne insistira na inovativnosti i rizikovanju, kao što je to slučaj kod pokretanja sopstvenog biznisa u kojima je konstantno i brzo usavršavanje jedini način za opstanak na tržištu. Sposobnost adaptacije na savremene tehnologije predstavlja jedan od krucijalnih aspekata relevantnosti preduzetničkih poduhvata u 21.veku. Tako dolazimo do suštinske dimenzije preduzetništva, a to je zauzimanje realnog prostora na tržištu u datom trenutku. Da bi bilo koji preduzetnički projekat bio uspešan, mora da bude u stanju da svojim proizvodom ili uslugom zadovolji realnu potrebu klijenata u najkraćem vremenskom roku. Statistike koje naglašavaju da samo 10% novih poduhvata propadne u toku prve godine postojanja svedoče u prilog navedenom. Sam rizik varira zavisno od tipa poduhvata, iskustva preduzetnika i preduzetničkog tima, načina na koji se poduhvat finansira kao i niza drugih faktora.

Sfera preduzetništva zahteva drugačije kvalitete, veštine i resurse od onih koji se traže u korporacijskom svetu. Razloga je mnogo. Od preduzetnika se očekuje da istovremeno ima kontrolu nad brojnim faktorima različite prirode, a takvim izazovima se ne podvrgavaju uspešni korporativni profesionalci u bilo kojoj oblasti poslovanja. Zatim, radno vreme nije striktno definisano što, sa jedne strane, pruža slobodu u organizaciji vremena, dok sa druge zahteva veću posvećenost poslu i konstantnu dostupnost.Svaki segment razvoja novog biznisa zahteva njegovu uključenost, od komunikacije sa mogućim klijentima pa do administrativnih zahteva. Prema objavljenim istraživanjima, srednja radna nedelja vlasnika malih firmi porasla je sa 51 sat kolika je bila 1991. godina, na 56 sati danas.Uspeh u preduzetništvu podrazumeva veliki broj faktora od kojih su najznačajniji: kreativna početna ideja, osposobljen osnivački tim i temeljan biznis plan. Ukratko, preduzetnički pristup zahteva više odgovornosti, visok nivo odlučnosti i upornosti kao i odličnu koordinaciju celog tima.

Sa ekonomskog aspekta, oba modela imaju svoje prednosti, posebno kada govorimo o zemljama u razvoju i tranzitnim privredama. Sa jedne strane, korporacijski model je u stanju da zaposli veliki broj radnika i samim tim unapredi privredu, brzo i efikasno. Korporacije se između ostalog, smatraju motorom privrede. Sa druge strane, preduzetnički pristup, usled insistiranja na inovativnosti, može da stimuliše konkurenciju, dinamizira lokalni razvoj i pokrene stagnirajuću ekonomiju.Da rezimiramo, oba pristupa su neophodna kako bi se privreda, a samim tim iekonomska situacija zemlje, unapredile.

Marija Marković, FPN

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *