Kako film dobija zvuk?

Da li znate šta dizajneri zvuka rade? Sigurno više nego što možete da zamislite.

Razvojem audio-vizuelnih, kao I elektronskih medija u drugoj polovini XX veka, javlja se sve veća potreba za kreativnim zvučnim izražavanjem. Ekspanzija upotrebe zvuka u medijima otvara proctor sve većem broju adekvatno obrazovanih kadrova koji se bave kreiranjem zvuka.

Pravljenje određenih zvučnih efekata na različite načine nije lak. Dizajneri zvuka su ti koji filmu daju ton, jure zvuk. Svaki zvuk nastaje nakon snimanja fima u postprodukciji. Reditelj daje upustva, a dizajner zvuka priča priču istim. Unosi sebe u zvuk i film. Proces montiranja I snimanja zvukova iz stalnog života, sve što ljudi čine, sve možete pretvoriti u zvuk i ispričati priču zvukom.

Fotografija 2

Dizajner zvuka, može samostalno da estetski oblikuje, producira, snima, edituje, miksa, pa čak I komponuje, aranžira I orkestrira različita zvučno-muzička dela I procese, dizajnira zvuk u pozorištu, na filmu ili TV, bavi se organizovanjem kulturnih priredbi.Našli su mesto i u oblasti multimedija I interaktivnih medija, gde posebno mesto zauzima proizvodnja video-igara.

Danas je jasno da je snimatelj I dizajner zvuka umetničko zanimanje.Složenost građenja zvučne slike u filmskim, televizijskim, pozorišnim I radiofonskim delima iziskuje ozbiljno poznavanje dramaturgije zvuka, visoku kreativnost I estetičnost, dobar sluh I osećaj za ritam. Diplomirani snimatelj i dizajner zvuka je umetnik u oblasti snimanja, dizajna I realizacije zvuka u medijima. Ima provereni odnegovan sluh kao I izraženu muzičku pismenost. Poznavalac je karakteristika govornog aparata, muzičkih instrumenata I njihovih akustičkih osobina. Može veoma uspešno da koristi tehničke mogućnosti složenih audio-sistema I da vlada novim tehnologijama. Detaljno je upućen u prirodu audio-vizuelnih izražajnih sredstava u okviru filma, televizije, radija, pozorišta kao I novih interaktivnih medija.

Pričanje filmske priče, kao I svako drugo pripovedanje, podrazumeva postojanje veza između likova, mesta, objekata, doživljaja I ideja. To je nastojanje da se izmisli svet složen I slojevit poput stvarnog. Međutim, za razliku od stvarnog života (koji je često nevešto napisan I montiran), u dobrom filmu javlja se mnoštvo tema.

U svakom trenutku u filmu, zvuk obavlja nekoliko od ovih zadataka istovremeno. Međutim, pored ovih funkcija, zvuk ima I sopstveni život. Njegov Fotografija 3kvalitet, korisnost, snaga, lepota, živost, biće određeni stanjem okeana u kojem pliva, filma.Pokušajte da zvuk zalepite na već postavljeni film I rezultat će retko ispuniti vaša očekivanja. Ako zvukovima likova, predmeta I mesta u filmu omogućite da utiču na vaše odluke u svim trenucima njegovog stvaranja, tada vaš film može izrasti u film sa glasom koji će se nadaleko čuti.

Bilo da seče dijalog, piše scenario, snima muziku, radi šumove, montira film, režira, ili obavlja bilo koji od stotinu drugih poslova, onaj koji oblikuje zvuk tog filma –  dizajnira zvuk za film, ali dizajnira i film za zvuk.

Da biste videli šta dizajneri zvuka sve rade, pogledajte sledeći snimak: https://www.nowness.com/story/the-foley-artist-oliver-holms?utm_source=FB&utm_medium=SM&utm_campaign=FB131015

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *