Citati koji nas vraćaju u detinjstvo

Kada ste se poslednji put smejali od srca, radovali se sitnicama, ili jeli omiljeni slatkiš? Zarobljeni obavezama, često zaboravljamo koliko je bitno posmatrati svet očima deteta, jer je to jedini način da se preživi. Kroz sledeće citate podsetite se najbezbrižnijeg perioda i uživajte u evociranju uspomena i mirisa detinjstva.

„Neke stvari mogu se jedino razumeti u kućici na drvetu. Uz omiljene kolače i knjigu.“ Dr Sanvulf

Kućica na drvetu, skriveno mesto u dvorištu iza kuće, svako je imao neko svoje sklonište. Tu nije bilo pravila, roditelja, niti obaveza. Uz knjigu, sklonište je postajao portal do drugih svetova. Uvek je lepo podsetiti se koliko je malo potrebno da budemo ispunjeni i u potpunosti srećni.

„Nedostaje mi način na koji sam uživao u malim stvarima, čak i kada su se bitnije stvari raspadale. Nisam mogao da kontrolišem svet u kom živim, niti da pobegnem od ljudi i događaja koji su me povredili, ali sam uživao u stvarima koje su me činile srećnim.“ Nil Gejmen

Deca će uvek pronaći radost u malim stvarima – u skakanju po baricama, sladoledu, klackalicama i toboganima. Ljuljaće se toliko jako da će imati utisak da lete, i biće najsrećniji. Niije potrebno puno da bi dete bilo u celosti srećno. Zato požurite do prvog parka sa ljuljaškama i podsetite se tog osećaja.

c7gzmmVXwENphfBiGAR4PIXGoQii1IumhsCY5OZLM1I

„Najispunjeniji dani našeg detinjstva bili su oni koje smo provodili sa omiljenom knjigom.“ Marsel Prust

U tom periodu svi smo se posebno vezivali za likove i priču. Svaki završetak knjige izgledao je kao kraj jednog života, a sve se činilo stvarnim. Zapravo, ponekad je i dalje teško da poverujemo da Hogvorts zaista ne postoji negde tamo.

„Prvi sneg nije običan događaj, to je magičan događaj. Legneš u krevet ostavljajući jedan svet za sobom, a probudiš se u potpuno drugačijem. Ako to nije magija, šta je onda?“ Džon Pristli

Miris prvog snega, zimski raspust i beskonačno spuštanje niz breg. Jedina odgovornost bila je da se igramo napolju sve dok možemo da izdržimo hladnoću. A onda nas roditelji jedva dovuku unutra da se ugrejemo, pa opet ispočetka. Crvenih noseva i širokih osmeha, voleli smo život. Volimo ga i sad, samo je potrebno da nas dete u nama na to podseti.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *