ISTANBUL

Istanbul – raskrsnica svetova, istorije i kulture

 

Da li je tajna Istanbula u njegovom siromaštvu koje živi pored slavne istorije, što nasuprot tome što je toliko otvoren za spoljne uticaje vodi zatvoren mahalski i društveni život i što mu se svakodnevnica sastoji od trošnih, krhkih odnosa u pozadini veličanstvene prirodne lepote okrenute spolja? Ali, svaka priča vezana uz opšte karakteristike jednog grada, njegov duh ili biće, pretvara se posredno u razgovor o našem sopstvenom životu, a još i više o našem sopstvenom duhovnom stanju. Grad nema drugog centra osim nas samih“ , napisao je Orhan Pamuk u svojoj knjizi „Istanbul-uspomene i grad“.

 slika1

Vizantion, Drugi Rim, Novi Rim, Konstantinopolj, Carigrad i današnji Istanbul – grad sa preko 15 hiljada miliona stanovnika, prostran na dva kontinenta između Mramornog mora, predstavlja spoj različitih kulturara, vera, spoj prošlosti i sadašnjosti, bogastva, ali i velikog siromaštva.

Prvi utisak koji Istanbul ostavlja jeste da je u njemu sve ogromno – ogromne su ulice, zgrade, džamije, mostovi, trgovi, pijace, restorani, itd. Istanbul je grad koji stvara osećaj poštovanja i divljenja. Pred njim kolena klecaju, a on vas ostavlja samo da mu se poklonite.

Istanbul je kao dragulj istorije i tradicije, prepun znamenitosti i kulture, prožet orijentalnom atmosferom. Vekovima su u njemu nicale palate, džamije, tvrđave, kule, trgovi i ostale građevine. Njihova starost, ali i očuvanost je ono što posebno zadivljuje.

Topkapi palata je simbol slavne turske istorije. Nalazi se na krajnjem delu rta odakle se pruža pogled na Zlatni rog, Mramorno more i Bosfor, a naziva se još i Dvorac topovskih vrata, po glavnim vratima palate. Reč je o glavnoj rezidenciji svih osmanskih sultana skoro 400 godina. Igrađena je na zahtev Mehmeda II osvajača koji je osvojio Istanbul. Danas je ova palata muzej koji ima ogromnu vrednost. Ovde možete videti čuveni harem gde je sultan držao na stotine svojih žena, deo u kome je sultan boravio i živeo, vrednu kolekciju spomenika i umetnina (poput ogrtača i mača proroka Muhameda), drugi najveći dijamant na svetu i mnoge druge stvari. Odmah pored palate je i Arheološki muzej sa preko milion eksponata koji oslikavaju svaku eru u svetskoj istoriji.

 slika2

Broj džamija u Istanbulu je impozantan, preko 3000, udaren je pečat konfensionalnoj strukturi stanovništva-islamu. Kao grad izgrađen na sedam brda, i pored svoje veličine, u koji god deo da odete, videćete kako se neki od minareta njegovih džamija sramežljivo uzdiže iza zgusnutih zgrada. Simbol Istanbula, i svakako dve najpoznatije su Aja Sofija i Plava džamija.

Aja Sofija nekada glavno mesto hrišćanske, a kasnije i muslimanske vere, danas je uz zasluge Kemala Ataturka, slavnog turskog vojskovođe, revolucionara i kako ga mnogi zovu „oca moderne Turske“ , muzej otvoren za posetioce svih delova sveta. Unutrašnjost ove istorijski modifikovane građevine je neverovatna, a i dalje se može pronaći i poneka hrišćanska freska iako su se Turci žestoko borili da ih sakriju i uklone. Ono što donekle kvari utisak su tragovi restauracije i skele koje zauzimaju veći deo unutrašnjosti, kao i dugi redovi ispred ulaza. Ali i pored toga, ona predstavlja nezaobilazno mesto grada.

 slika3

Plava džamija je zasigurno najpoznatija i najveća u Istanbulu. Nalazi se u neposrednoj blizini Aje Sofije, a sa svojih šest veličanstvenih minareta je jedinstvena u čitavoj Turskoj. Kažu da samo džamija u Meki ima toliki broj minareta.

 slika 4

Unutrašnjost same građevine nije toliko spektakularna koliko je zanimljiv ceo proces ulaženja u nju. Zato i predstavlja posebnu atrakciju, pogotovo sa turiste. Devojke po pravilu moraju biti obmotane maramom oko glave, sa dugim suknjama ili haljinama, a interesantno je i da muškarci moraju imati duge pantalone i poštovati kodeks oblačenja. Obuća se skida i u džamiju se ulazi isključivo bosih nogu,a u slučaju da ste zaboravili adekvatno da se obučete, zaposleni ispred će vam dati potrebnu garderobu.

slika 5

Nikako ne bi trebalo zaboraviti ni Sulejmaniju, džamiju velikog osvajača Sulejmana Veličanstvenog koji je u njoj i sahranjen, a koja je po mišljenju mnogih turista i najlepša u Istanbulu. Ne može se reći da su daleko od istine, pošto je ceo kompleks ove džamije neverovatan, a posebnu pažnju zaokuplja ogroman park, gde Turci pod nekim drvetom u hladu provode svoje popodne sa pogledom na Mramorno more i čuvene mostove Istanbula.

Iako je reč o velikom gradu, snaći se u Istanbulu je vrlo lako. Kao grad koji izlaze na more, niz koju god ulicu da se spustite završićete na ogromnom šetalištu gde ćete imati priliku da probate svežu, tek ulovljenu i ispečenu ribu, čuveni turski sladoled koji se pravi na jedinstveni način, đevrek sa eurokremom ili pečeni kukuruz. Sa jedne strane pred vama se pruža Bosfor, a sa druge Zlatni rog – rukavac koji deli Evropski deo Istanbula na dva dela i preko njega tri velika mosta: Galata, Ataturk i Eski Galata. Mostovi u Istanbulu ne služe da preko njih jednostavno pređete. Oni su u Istanbulu posebna mesta. Ljudi se ovde sastaju i rastaju. Turisti uvek zastanu da naprave koju sliku ili da prosto uživaju u gradu i moru, a zanimljivo je da su oni uvek dvospratni. Dok na prvom delu jure automobili i tramvaji i sve vrvi od buke i galame, u donjem delu se nalaze restorani i kafići poređani jedan do drugog sa tradicionalnom, ali i hranom svetske kuhinje, zanimljivim osobljem i pogledom na brodove koji neumorno plove i jato galebova koji traže koje parče ribe.

slika 6

Ovi mostovi kao i da dele Istanbul na dva dela. Jedan istorijski sa velepnim džamijama, tradicionalnim pijacama, uskim ulicama, čaršijama kroz koje se proteže miris raznih začina, slatkiša, sapuna, a drugi moderni, urbani deo koji je oslikan u čuvenom trgu Taksim na kojem se nalaze uglavnom popularni lanci restorana i kafića, a tradicionalne kafane i restorani su ovde retkost. Do tog trga vas vodi ogromna ulica zvana “Istikla” nešto nalik na knez Mihailovu samo zamislite da je 10 puta duža. Samo za tu ulicu napravljen je i tramvaj, koji vas vozi direktno od Galata kule koja je u donjem delu ulice do Taksima na vrhu, ali mnogo je jači doživaljaj prošetati ovom dugom ulicom koja kao da nema kraja, videti oko sebe spoj nespojivog – moderne radnje, popularne restorane, a onda „zamotane žene“ ili, pak, one mnogo slobodnije. Sve je u kontrastu, ali to je i ono što je najlepše. Zanimljivo je i da u ovom delu Istanbula svaka ulica ima neku svoju temu, tako da ćete nailaziti na ulice gde se prodaju samo muzički instrumenti, zatim ulice gde su samo elektronski uređaji, tu je i ulica sa nargilama, ulica gde su samo pivnice i mnoge druge.

Ova vidljiva lepota Istanbula pada u drugi plan, kada se „zavučete“ ili slučajno izgubite u neku od mnogobrojnih uskih uličica grada. To je poseban i neopisiv doživljaj, kao da ste se vratili par vekova unazad. Skromne, tradicionalne radnje koje se protežu duž strmih i vijugavih ulica kroz čitav grad, i gde se čovek lako izgubi. Trgovci ovde prodaju najrazličitije stvari, od čuvenih turskih poslastica kao što su ratluk, baklave, tulumbe, ušećereno voće, zatim razni mirisi, prirodni parfemi, sapuni sa mirisom ruže, vanile, breskve i mnogi drugi, tepisi, ćilimi, bakarne džezve, escajg, lampe, marame, keramika,nakit, itd. Ovo je Istanbul u svom najčistijem obliku. Sa svih strana možete čuti buku raznih prodavaca koja se povremeno gubi u tradicionalnoj turskoj muzici koja odnegde dopire. Trgovci su uglavnom nametljivi, ali prijatni i uvek sa osmehom na licu. Učiniće sve da vam prodaju robu, makar i po nekoj simboličnoj ceni. Cenkanje je ovde sasvim prirodna pojava. Šetnja kroz ovaj trgovački lavirint je duga, ali na svakom koraku imate prodavca koji vam nudi vodu da se osvežite ili ceđeni sok od limuna, pomorandže i nara.

 slika 7

Ukoliko vam je zamorno da se penjete i spuštate niz strme ulice Istanbula, Kapali čaršija, kao centar trgovine u Istanbulu je idealno mesto za vas. Reč je o najvećoj otvorenoj pijaci na svetu. Ovde zaista važi onaj izraz „od igle do lokomotive“. Ovde se govore i razumeju svi jezici, prodaje se i moguće i nemoguće, cena nikada nije fiksna, a i da ništa ne kupite, samo da prođete kroz ovu pijacu je nesvakidašnji doživljaj. A verujte, kupićete.

U Istanbulu se saobraćajni znaci ne poštuju. Vozi se divlje, po sistemu ko ima brži i bolji auto. Upravo zbog ovoga ćete često moći da vidite zakrčene ulice, činiće vam se da je stalno gužva, a Turci su došli i do sjajne ideje da ulicu gde jedva jedan auto prolazi naprave dvosmernom. Ali ako se naviknete na ovakve stvari, postane vam i zanimljivo. Tokom boravka u Istanbulu nikako ne smete propustiti da probate njihov čuveni čaj, pogotovo od jabuke, čuvenu tursku kafu, nargilu i njihove poslastice. Posebno je zanimljivo naveče sesti u neki od turskih restorana gde možete videti čitavu jednu širu porodicu koja uživa u čaju, nargili i tradicionalnom turskom plesu. Atmosfera je nestvarna, a utisak koji se stiče jeste da su Turci narod koji zna da uživa. I zaista jeste tako. To je jedan drugi sloj ljudi koji mi nemamo prilike da vidimo. Za njih, porodica je jako važna i uvek izlaze svi zajedno. Žena je obično ta koja na javnim mestima brine o deci, dok muževi vode razgovor sa nekim od muških rođaka ili prijatelja. Na prvi pogled deluju konzervativno i zatvoreno, ali u suštini su jako prijatni i otvoreni. I pored naizgled krute i rigidne vere, Istanbul je grad koji poštuje različitost i koji uvek otvara svoja vrata turistima iz najrazličitijih delova sveta.

slika 8

Rastanak sa Istanbulom je najteži. Poslednji zalazak sunca negde na vrhu kod trga Taksim dok se ispred vas pruža nepregledan grad oronulih zgrada, modernih oblakodera i velelepnih džamija je i radostan i bolan. Istanbul je grad koji vas uzme, zgrabi i nikada vas ne pusti. To je grad u kome želite da ostanete, kome želite iznova i iznova da se divite i nikada ne odete. A ako i odete uvek ćete mu se vratiti. Ne znate šta je samo lepše u njemu. Da li su to ljudi, tradicija, hrana? Istanbul je jedan čudestan grad-mozaik, raskrsnica svetova, istorije i kulture. Prepustite mu se i uživajte u svakom deliću njegovog mozaika, svakom trenutku koji je oduzimao dah, svakoj njegovoj građevini pred kojom ste se osetili toliko malim i kolena su vam klecala, svakom njegovom ukusu i mirisu. Ono što više boli od napuštanja Istanbula je nostalgija. Kako i sam Orhan Pamuk kaže: “Najsavršenije je sećanje na istanbulski život i njegove prizore”.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *