Negde u noći
između dva sjaja zvezda
životarim ti ja.
Satkan od mesečeve prašine sa daškom kosmičke moći
san čaroban sanjarim ja.
Šta će mi zemlja, vazduh i blago?
Šta će mi novci i žuto zlato?
Što da me zatoče sebičnost i reze
kad ja imam svoje pesme?
Kad ja imam ono što je srcu drago
i u miru gradim neraskidive veze.
Ja ne znam šta su materijalne stvari.
Ali pohlepan jesam to priznajem.
Ja želim da u tvom oku sjajnom
samo svoj udah razaznajem.
Čuvaj me u treptaju oka,
sakrij me u svetlu osmeha svog.
Ćuti i krij.
Odaj me jedino ako me traži Bog.
A ni tada.
Pravi se nevešta i budi smela pa kaži
da je nepisano pravilo ljudsko
da se životom brani sve što je srcu milo,
u čijem se pogledu kao na oblaku
u rajskom miru snilo.
Izvori fotografija: spazio.libero.it; libri.forumcommunity.net
[ratings]
