Sito u medijima

Anegdota o tri sita povezuje se sa Sokratom. Pre no što bi mu saopštio vest, zatražio bi od prijatelja da najpre proveri je li to što želi da mu saopšti korisno, da li je istinito i naravno, da li ima dobrog u sebi. Ako ne podleže nijednom od ovih principa, ne treba ni da bude saopšteno. Ta mudrost je još pre toliko godina bila jasna. Jednostavna su načela prema kojima treba filtrirati informacije koje dolaze do nas. Danas je teško to poštovati jer naviru sa svih strana. Pre no što se i zapitaš da li te zanima, čuo si ili si pročitao sa ekrana koji nam je neprestano pred očima. Koliko je to filtriranje bitno i kako na nas utiče sve ono čime nas obasipaju? Na koji način nam to oblikuje dan? Mediji su mač sa dve oštrice, moćno oružje.

Princip korisnosti

Svakodnevno iskače bezbroj podataka i vesti na raznim portalima, stranicama, blogovima, u emisijama. Pametni telefoni vode računa o tome da slučajno ne ostaneš uskraćen za neku notifikaciju sa društvenih mreža. I tako svakog dana u nedogled. Istina, treba ispratiti važna zbivanja, ne biti neupućen. Ali u tom procesu informisanja iskoči toliko stvari koje nisi tražio. Vidno polje biva zatrpano raznim sadržajima. Šta mi je od toga korisno? Usmeriti pažnju samo na ono po šta si došao, na ono što ti treba, to je važno. Da li me zanima estradna magla koja nam se spušta na kulturu? Ne.

Princip dobrog

Pljačke, crna hronika, štrajk, udesi i toliko drugih tema od jutra srećemo. Kuda to vodi naš dan? Ako od njegovog početka imam crnu hroniku pred očima, kako će se oblikovati moja produktivnost? Tako predstvaljenu stvarnost treba filtrirati ali ne do zavaravanja da živimo u Nedođiji sa dobrim vilama već koliko je dovoljno da se odlučno i vedrije živi. Dovoljno je da bar na pitanje: “Šta ima novo?” ne odgovoriš: “Evo baš čitam o onom pokolju, a i ova tuča u rijalitiju je tako zanimljiva.” Žuta štampa, crna hronika i ružičaste naočare ne pomažu.

Princip istinitosti

Teško je poverovati u sve što piše, a možda podjednako teško i ne poverovati. Kao i svaku novu informaciju, i to pročitano valja proveriti, razmotriti. Ipak nam se svašta servira. Kada bismo se svakom novošću slepo vodili, bili bismo samo konzumenti kojima i nije bitno šta im se nudi. Ti sadržaji ne bi trebalo da budu gotova jela koja se samo pokusaju. Više su voćke koje se operu, oljušte pa pojedu, ako nisu trule.

Činjenica je da je medijski prostor zatrpan materijalom koji je tu da bi se prodao. Prost princip ponude i potražnje. Prodaje se ono lako i pitko. Kažu da je većina tako tražila. Ko čini tu većinu i nije lako ispitati, ali nesumnjivo je da gutamo to što nam se servira. Sam naslov je dovoljan da pompeznošću i nametljivošću skrene pažnju na tekst. Lako je upasti u tu zamku.

Nagradno pitanje: Koliko vremena provodiš na društvenim mrežama? Više no što misliš. Samo vidno polje biva zarobljeno u svom tom šarenišu objava i dok pokušavaš da vidiš ono zbog čega si tu došao, već si pokupio toliko nevažnih informacija. I uvučen si u rupu bez dna. Apstinencija bi u ovom slučaju bila sjajno rešenje. A neka dobra knjiga melem.

Posveti bar malo vremena odabiru onoga čime hraniš mozak. Kao na trčanje, plivanje, šminkanje, kupanje. I mentalna nega je veoma bitna, tačnije, najbitnija. Iako misliš da je sve to usputno, da se samo informišeš, ima tu još nešto. Reaguj kao pojedinac bar, ako ne možeš nešto više da uradiš. Prvo zastani i proceni šta ti treba i po šta si u tu medijsku prodavnicu došao. Napravi spisak ako treba. Nemoj se trovati zbog neznanja i nespretnosti. Pa kroz tri sita profiltriraj, da ostane samo ono najfinije. Kvalitet ispred kvantiteta.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *