Migrantska kriza danas

Čini se da migrantska kriza jenjava. Prestala su prepucavanja predstavnika balkanskih država na međunarodnom planu zbog postupaka prema izbeglicama. Izgrađeni su kampovi, obezbeđen brži i kvalitetniji prihvat. Nema više velikih zastoja na graničnim prelazima zbog spore procedure granične policije. Nevladine organizacije su preuzele veliki deo odgovornosti za brigu o migrantima. Čak je i prevoz migranata iz jedne u drugu državu organizovan „na račun“ države domaćina.

Običnom Beograđaninu deluje kao da je srpski problem sa migrantima rešen. U parkovima pored Ekonomskog fakulteta i autobuske stanice više nema razapetih šatora i mnoštva ljudi koji govore nekim njima nepoznatim jezikom. Travnate površine na kojima su ti ljudi do skora obitavali danas su obrađene i ograđene trakom kako se ne bi gazile. Na autobuskoj stanici više nema redova za kupovinu karata. Sve u svemu, ljudima deluje kao da se više neće susretati sa strancima koji su smešteni po parkovima u centru grada.

Migrantska kriza 3

U Evropskoj Uniji se, prema navodima medija, mirno rešava situacija sa migrantima. Od početka ovog meseca domaći mediji prestali su da intenzivno prenose izjave mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijatra, koji je konstantno pokušavao da objasni situaciju Mađarske i opravda podizanje zida na granici sa Srbijom. Njegove izjave bile su usmerene i ka Grčkoj, koju je upozoravao da mora da uvede bolju kontrolu svojih granica, a sve u cilju zaštite EU. Iz Nemačke stiže vest da je ministarka rada i socijalne politike ocenila da će prilivom azilanata biti rešeni neki interni problemi. Navodi se da će priliv ljudi omogućiti podizanje nemačke privrede, kao i to da će se demografska slika Nemačke promeniti nabolje. Srbija je uspela da prevaziđe nesporazume sa susednom Hrvatskom i obezbedi normalan protok migranata iz jedne države u drugu.

U trenutku nastanka ovog teksta iz medija saznajem da je oko 4000 ljudi prihvaćeno u centar u Preševu, a da je njih 1000 registrovano za samo jedan dan. Na drugom kraju Srbije, na granici sa Hrvatskom, kažu da je blizu 3000 ljudi smešteno u 3 voza i upućeno ka granici sa Slovenijom. Dakle, granični prelazi počinju normalno da funkcionišu, nema zastoja i bilo kakvih problema zbog migranata.

Migrantska kriza 3

Iako se situacija znatno poboljšala, na internetu se može naći mnoštvo negativnih komentara na pređašnju situaciju. Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Branislav Ristivojević navodi nekoliko zabluda vezanih za migrante. Naime, navodi da većinu muškaraca koji se nalaze na putu ka svom krajnjem odredištu – Nemačkoj, predstavljaju u stvari ratni dezerteri, kao i da bi svaki Srbin u vreme ratova 1991. i 1999. godine odgovarao za takav postupak pred sudom, što se njima sigurno neće desiti. Takođe, on navodi da postoje dobri i kvalitetno organizovani centri na granici između Sirije i Turske namenjeni upravo migrantima, iz kojih oni ne bi imali razloga da odlaze, a to se ipak dešava. Još jedna od zabluda vezanih za migrante, prema njegovim navodima, jeste da su siromašni i da nemaju novca za put. Ključno pitanje za njega jeste odakle im novac da pređu put dugačak više od 2000 kilometara, plate transport krijumčarima ili prevoznicima, potplate carinike i sebi obezbede hranu, ako su siromašni. Ove izjave date su od strane profesora Ristivojevića u jeku problema sa migrantima kad niko nije postavljao ovakva pitanja, već se celo društvo usmerilo ka rešavanju problema, zato je razumljivo zašto neka od ovih pitanja nisu postavljana u tom trenutku.

Bitno bi bilo naglasiti da je Srbija imala ogromne troškove rada bezbednosnih službi. U vreme najvećeg priliva migranata u glavni grad u svakom trenutku se mogao videti veliki broj policajaca raspoređenih po centru Beograda. Pored toga što su bili tu da proaktivno deluju na celu situaciju, trebalo bi podsetiti da je pre nekoliko meseci osvanuo snimak Islamske države na kojem se, kao jedna od meta nalazi i država Srbija. Nije slučajno što su u jeku migrantske krize u medijima osvanule vesti da je bugarska policija uhvatila nekoliko pripadnika Islamske države. Naravno da niko ne sumnja u namere ljudi koji imaju prava na slobodno kretanje i status azilanata u bilo kojoj državi, ali niko ne garantuje da se među velikim brojem ljudi ne krije neki zlonamerni pojedinac sa nekom fanatičnom idejom.

Za kraj bi trebalo naglasiti da je Srbija jedina država na Balkanu koja je migrante bez ikakvih problema primila na svoju teritoriju. Istina je da su države EU dale drastično manju svotu novca za rešavanje ovog problema Srbiji u odnosu na novac kojim su pomogle mnoge nevladine organizacije. Koliko je gostoprimstvo i kolika je iskrena zainteresovanost EU za problem sa migrantima govori i (ne)reagovanje Brisela na podizanje zida na granici Mađarska-Srbija. Većina migranata uputila se preko Srbije do krajnjeg odredišta ne zato što je put najkraći, već zbog toga što jedino tuda mogu da prodru u Evropu. Posle pucanja na granici sa Bugarskom, problema sa graničnom policijom u Grčkoj, izgradnje zida u Mađarskoj, jedini put na kojem su mogli biti zaštićeni koliko toliko jeste bio put preko Srbije. Da li zbog ružnog iskustva u svojoj prošlosti iz kojeg smo nešto naučili, velike empatije naroda ili samo humanosti, Srbija se pokazala kao pristojan domaćin u ovoj situaciji.

Fotograf: Vladimir Živojinović

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *