Latinski izrazi u srpskom jeziku

Upotreba latinskog jezika je široko rasprostranjena u filozofiji, pravima, medicini, ali i mnogim drugim disciplinama. Evo nekih izraza za koje ste sigurno čuli, ali možda niste imali prilike da saznate njihovo tačno značenje.

Jedna od dosta korišćenih fraza u filozofiji je reductio ad absurdum. Ovaj termin u bukvalnom prevodu znači „svođenje na protivrečnost“, a reč je o metodi dokazivanja tako što pretpostavimo suprotno od onoga što pokušavamo da dokažemo. Ukoliko se na kraju ispostavi da je naša lažna pretpostavka netačna, odnosno ako dođemo do kontradikcije, znači da je naš početni sud koji smo pokušali da dokažemo tačan.

Još jedan filozofski izraz, tabula rasa, čiji je bukvalni prevod „prazna tabla“, potiče još od Aristotela, koji je pod time podrazumevao stanje duše dok na njoj još ništa nije ispisano. Mnogo vekova kasnije, ovaj termin bio je predmet polemike dve grupe filozofa – racionalista i empirista. Empiristi su verovali da znanja koja čovek poseduje nisu urođena, već da ih on stiče iskustvom, što su objašnjavali ovim pojmom, govoreći da je čovekov um tabula rasa koja se tek sticanjem iskustva ispunjava sadržajima.

Imanuel Kant se bavio ispitivanjem mogućnosti i izvora ljudskog saznanja, tačnije, pokušao je da odgovori na pitanje da li su iskustvo i čula jedini izvori saznanja. U svojoj terminologiji je, između ostalog, koristio i pojmove a priori i a posteriori. Sudovi a posteriori su oni koje zasnivamo i dokazujemo na osnovu iskustva, dok su a priori sudovi univerzalni, opšti i njihova istinitost se ne mora dokazivati empirijski (iskustveno).

Pridev omnipotentan koji znači svemoguć, odnosno svemoćan, najčešće se koristi u religijskoj terminologiji. Božanstva u većini religija se između ostalog opisuju kao omnipotentna. U psihologiji ovaj termin podrazumeva i lični osećaj da se svojim mislima ili delovanjem može proizvesti širi socijalni uticaj.

Latinska kontemplacija vodi poreklo od grčke teorije i podrazumeva duboko razmišljanje, udubljivanje u misli, duhovnu delatnost i misaonost. Ovaj pojam bio je i predmet izučavanja starogrčkih filozofa, gde je podrazumevao jedinstvo, spoznaju, put ka savršenstvu. Takođe se u filozofiji razdvajaju vita activa (delanje) i vita contemplativa (misaonost). U religijskoj terminologiji podrazumeva i molitvu i meditaciju. Za obrazovanog, načitanog čoveka koji je posvećen dubokom razmišljanju, odnosno kontemplaciji, kaže se da je erudita. Neko ko je erudita ne prihvata puko nova saznanja, već ih podvrgava kritičkom preispitivanju, ali i stalno proširuje izvore i opseg svog znanja.

Pravni termin lex specialis koji se s vremena na vreme može čuti u medijima podrazumeva zakon kojim se rešava neko specifično pitanje, a prema važnosti je iznad zakona koji uređuju opšte predmete.

Još dva pravna termina su u čestoj upotebi – de iure (dejure) i de facto (defakto). Dejure podrazumeva ono što je po zakonu, dok defakto predstavlja stvarno (činjenično) stanje stvari, koje nije nužno u skladu sa svojim pravnim parnjakom dejure.

Modus operandi, termin krivičnog prava, podrazumeva metod rada, odnosno obrasce ponašanja, koji pomažu da se napravi psihološki profil izvšioca krivičnog dela.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *