Da te sretnem nekad, u očima bi se prosuo suton, lišće bi mi
Pritislo kapke. Godine kad zaigraju kolo, kad uđemo u krug bez praćenja ritma, guraće nas,
Razbacivaće se s nama kao sa poker kartama.
Izuće nas iz cipela, ostaćemo bosi i krvavi, podsmehivaće nam se, a mi ćemo imati
Onaj glupavi izraz lica koji bi značio čuđenje, gde su oči blago nakošene
A čelo starački nabrano. Govoriće nam nepoznatim jezikom koliko
Smo smešni što se još sećamo jedno drugog, i što prkosimo sudbini
Pokušavajući da joj obrnemo pravac. Ne, nikad.
Ti si daltonista za moje boje, ja u tvojim sivim vidim ceo spektar.
Ti i ja zajedno, činimo spravu za mučenje. Zar ne shvataš, ludo, da mi celu
Večnost čekamo ko će prvi umreti?
[ratings]
