Crna nedelja

Ili Kako preživeti kolokvijumsku nedelju?

Ispitni rokovi završili su se, čini nam se, juče. Dugo planirani i iščekivani predah od učenja, nismo još pošteno ni počeli, a naš napaćeni i zapostavljeni društveni (noćni) život, taman je počeo da ozdravlja i staje na noge. Sunce nam ponovo sija, a obaveze su konačno takve da zahtevaju konstantni i opravdani boravak van kuće. I onda, u časovima zasluženog mira i spokoja, primećujemo da je polovina novembra. Profesori i asistenti nešto pričaju, zakazuju, pokazuju, a oko nas se stidljivo nazire nekakva gužva i ubrzanje. Polako, sasvim polako, dve reči dopiru do naše svesti – kolokvijumska nedelja!

I kako sada opet biti agresivan prema svom organizmu, sedeti i učiti?! Nisu li kolokvijumi osmišljeni u podloj nameri da se uništi i iskoreni jedna poštena, plemenita i miroljubiva vrsta studenata, popularno nazvana kampanjci?

MOTIVACIJA ( Ili ZAŠTO?)

Zvuči neverovatno, ali kolokvijumi su nastali sa idejom da se studentima gradivo smanji, bolje sistematizuje i poveže u manje, srodne celine, koje su lakše za učenje. Cilj je da profesori, ali i studenti, još u toku semestra prate kako stoje sa razumevanjem i savlađivanjem gradiva. I dobro, da – da bi nas naterali da redovno učimo.

Problematično kod kolokvijuma je što, u teoriji, ne moramo da ih polažemo, osim ako nam eksplicitno ne naglase suprotno. Gradivo kojeg bismo se oslobodili kolokvijumom, možemo ostaviti za ispitni rok i polagati ispit u celini. Ovo je povod večitog samoprecenjivanja studenata i izgovor za odlaganje neizbežnog. Ispit moramo položiti, a ovako smanjujemo – često znatno – broj stranica koje svakako moramo preći. I to nije mala stvar. Ovako je lakše. Ako vam se ovo čini kao slab motiv da izađete na kolokvijum, zamislite na trenutak sledeće: Januarsko popodne. Svi praznici koji se nižu pre, posle, u, na, o, po oko januara prošli su uspešno. Pošto je dan jezivo kratak, već satima sedite uz upaljenu lampu i gledate u knjigu u njenoj punoj snazi, jer je za ispit savlađujete celu. U pauzama, odmarate uz druge knjige, jer imate još četiri ispita u predstojećim danima.

slika 3U slučaju da je kolokvijum takav da nas ne oslobađa dela gradiva, već je u pitanju sakupljanje poena za višu ocenu, ili prosto nema nikakvu korist za studenta, jer je samo dodatna peripetija u polaganju tog predmeta, kako onda naći motivaciju? Pošto je ambicija upravo srazmerna broju dana koji nas dele od ispita, neki od nas će sada biti orni da nakupe poene. To će im koristiti za ispit kada elan u januaru nestane. Neki neće biti orni ni sada. Za njih motiv može da bude to što se naši roditelji naivno raduju svakom našem polaganju, pa makar i kolokvijuma.

Što se tiče standardnih izgovora za zabušavanje u učenju – poput moram da sredim sobu, moram da se vidim sa tim i tim… – u slučaju kolokvijumske nedelje, branite se od sebe sledećom rečenicom: Moći ću za nedelju dana!

VREME ( Ili KADA?)

Najveći problem kolokvijumske nedelje je to što su testovi jedan za drugim, svi zbijeni u sedam dana. To znači da ste sada u situaciji kada morate realno sagledati obim svakog kolokvijuma i postaviti prioritete. Biće vam brzo jasno da postoje oni koje ćete zaista morati unapred i ozbiljnije da spremate. Ali sigurno ima i nekih za koje možda već, sa vežbanja i predavanja, imate potrebno predznanje. Fokusiraćete se na one najbitnije, recimo po važnosti za ispit, ili uopšte po težini ispita.

Kolokvijumi su manjeg obima od ispita i traže neuporedivo manje vremena. Često su u formi testa na zaokruživanje i dopunjavanje, ili nekakvih zadataka. Ovo nije trenutak da se rasplinjavate u učenju teorije i idete previše u širinu. Učite ono što znate da će vam se tražiti na testu. Kolokvijumi, pre svega, proveravaju da li ste teoriju razumeli i znate li da je primenite.

U toku ove nedelje ćete se, naravno, umarati. Svaki neuspešni i uspešni kolokvijum uticaće na onaj koji dolazi posle njega. Trebaće vam energije, dobre organizacije i jake volje. To znači da treba da budete istrajni, strpljivi i hrabri!

NAČIN ( Ili KAKO?)

Kada su u pitanju kolokvijumi, učenje u društvu zapravo može dati jako dobre rezultate. Ovo vam se možda čini kao problematična teza. Ipak, teorija koju ćete primenjivati na kolokvijumu uglavnom nije obimna, pa se ponavljanje sa društvom i uzajamno propitivanje neće razvući u nedogled. Naravno da ovo zaista treba da bude učenje u društvu, pa možda nije loše da učite sa ljudima sa kojima se i inače često viđate, i nemate šta puno novo da pričate jedni drugima. I naravno, savet naših majki iz prvog razreda osnovne, da se družimo sa dobrim učenicima, ovde dobija smisao. Prosto, nađite nekoga kome je baš, baš stalo da položi i učite sa njim.

Ako ovu soluciju odlučno odbijate, ostaje vam pronalaženje pitanja iz prethodnih generacija. U slučaju kolokvijuma, to zaista može puno da vam olakša. S obzirom na to da su predavanja u toku, ukoliko imate snage, možete učiti u čitaonici, gde ćete uvek imati nekoga da vam pruži dodatno objašnjenje ili informaciju.

I na kraju, ne patite što će društveni život ponovo da trpi. Kada prođe ova nedelja, imaćete još više razloga za slavlje i veselje. A sada, na učenje! I srećno!

Olivera Đorđević

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *