Srpsko-jevrejsko pevačko društvo

Srpsko-jevrejsko pevačko društvo osnovano je u Beogradu davne 1876. godine. Nakon Drugog svetskog rata, u čast poginule braće Baruh, hor je nosio ime „Braća Baruh’’. Međutim, 2010. godine horisti registruju hor pod prvobitnim imenom „Srpsko-jevrejsko pevačko društvo”. Ideja multikulturalnosti i interkonfesionalnosti određuje ovo pevačko društvo, kako svojim postojanjem, tako svojim programom i sastavom članstva (multinacionalno). Neki istraživači tvrde da se radi o najstarijem horu ovog tipa na svetu.

Tokom svog dugogodišnjeg rada, Srpsko-jevrejsko pevačko društvo priredilo je veliki broj koncerata u svim značajnim muzičkim centrima domovine, dok su inostrana gostovanja vodila ansambl širom sveta, od Evrope (Austrija, Italija, Francuska, Holandija, Švajcarska, Engleska, Irska, Mađarska, Turska, Grčka, Belgija, Luksemburg, Španija, Izrael, itd.) do koncerata u Karnegi Holu (Carnegie Hall)  u Njujorku, 1978. godine.

Međutim, ono što ovaj hor izdvaja u jednom, naročito značajnom smislu, jeste upravo projekat kojim je i u četvrtak, 19. novembra, održana 55. po redu radionica, tačnije tribina, koja nosi naziv „Da se nikad ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi’’.

Radionica ovog naziva za cilj ima da mladim generacijama, osobama srednjoškolskog i studentskog uzrasta kroz čas istorije, ali i muzički čas, predstavi čitav niz istorijskih, ali i virtuelnih fotografija iz perioda Drugog svetskog rata, kada je u najvećem broju stradao narod Jevreja, Roma, i pripadnika drugih nacionalnosti.

Koristeći proverene informacije iz ovog perioda, dr Milan Koljanin, istoričar, svojom pričom uvodi nas u period kada se jevrejski narod u najvećoj meri doseljavao na prostor današnjeg Dorćola, govoreći pritom i o njihovoj rasprostranjenosti u drugim zemljama, kao i o samoj podeli jevrejskog naroda na Sefarde i Aškenaze.

Činjenice o samom ratu, brojčanom gubitku ovog naroda, njihovim patnjama, bolovima, ali i predrasudama prema jevrejskom narodu, osim istoričara, izneće i profesor Dragan Popadić, inače socijalni psiholog, koji ne krije da su jedan od važnijih, ako ne i glavnih uzroka velikog broja stradanja Jevreja, ljudske predrasude. Govoreći o njima uz razne ilustrativne primere, ali i primere iz života, profesor će pokušati da prenese mladim ljudima poruku o borbi protiv agresije i antisemitizma, borbi protiv zla.

U čitavom projektu, osmišljenom kao projekat tribine, muzčki deo programa obogatio je hor „Srpsko-jevrejsko pevačko društvo”, koji će interpretacijama kompozicija koje predstavljaju čitav kolaž događaja, pokušati da nas vrati u vreme kada su Jevreji živeli u Beogradu. Predstaviće razlike u jeziku i izgovoru naroda podeljenog na Sefarde i Aškenaze, kao i kompozicije koje govore o tragičnim stradanjima ovog naroda, odvođenju u logore, masovnom ubijanju u gasnim komorama, metaforičkim prikazima njihovih stradanja, ali i o ljubavima koje su se ipak dešavale u toku rata i rađanju brojne dece u to vreme.

Na isti način, segmentom duhovne muzike, hor odaje počast svim nevino stradalim žrtvama u toku ovog rata, izvodeći dva kapitalna dela duhovne muzike: „Tebe pojem’’ Stevana St. Mokranjaca, i kompoziciju „Enoš’’ , Psalm 121, za koju je aranžman napisao Luj Levandovski (Enosh by Louis Lewandowski).

Čitav projekat zasnovan je na ideji jedne osobe, koja u saradnji sa ambasadom Nemačke u Beogradu, već nekoliko godina uspešno realizuje ovaj projekat, stavljajući time do znanja koliko je važna svest o događajima poput ovog. Marlena Weinberger – Pavlović, predsednica hora, moderator čitavog programa, idejni je tvorac ove tribine, i tvrdi kako i sama, još uvek iznova saznaje neke od činjenica vezane za stradanje ovog naroda, ističući da je svest mladog čoveka presudna u ovakvim radionicama.

Marlena

Pozitivno iznenađena znanjem mladih ljudi o ovom događaju, ne krije da je svaka radionica na drugačiji način inspiriše, kao i đaci i studenti, koji svojom pažnjom pokazuju zainteresovanost za  temu „Holokaust, da se nikad ne zaboravi”.

Pred sam kraj radionice, njen završni pečat svakako odaje prisustvo najvažnijeg člana, tačnije, učesnika ove tribine. Neko ko je preživeo sve ovo, kome su slike stradanja svog naroda još uvek pred očima, neko ko se i u poodmaklim godinama odlično seća svakog trenutka, najzad, neko ko o svemu ovome uvek govori sa suzama u očima.

Preživeli Jevrejin je svakako jedan od najvažnijih faktora same radionice. Osim što svoju životnu priču iznosi pred sam kraj tribine, dajući time završnicu jednoj celini, svojom duboko potresnom pričom mladim ljudima pokušava da opiše i ispriča kako je zaista izgledao taj tužni period njegovog života, govoreći najprostijim jezikom i ne umanjujući nijedan detalj.

U ovom slučaju, sprovedene 55. tribine, čast je pripala gospodinu Jozefu Baruhoviću, preživelom čoveku, koji je uprkos svojoj starosti, pokušao da u svoju priču umetne i momente radosti, humora i srećnih okolnosti, u kojima su on i njegova porodica uspeli da “sačuvaju živu glavu”, kako ističe gospodin Baruhović.

hor2

Najava njegovom govoru, pripala je horu, koji je uz kompoziciju  ,,L’ Dor Vador’’ (S generacije na generaciju) preneo direktnu poruku: „Ne smemo zaboraviti trenutke koji su obeležili istoriju, stradanje nevinih žrtava, u bilo kom trenutku!

Samo još jedna u nizu, 55. tribina, održana na Pravnom fakultetu, nastaviće svoj obrazovni put, u nadi da će mnogi mladi ljudi, koji možda nisu imali dovoljno vremena ni prilike da saznaju nešto više o ovome, posvetiti svoje vreme pravim i iskrenim vrednostima. Vrednostima obrazovanja, tolerancije i mira, nasuprot netrpeljivosti koja pokušava da nas potčini sebi.

Tribina, održana na Pravnom fakultetu u Beogradu, još jednom je potvrdila značaj i vrednost ovakvih projekata, ističući da je zlo svuda oko nas, kao i dobro, ali pobediće i preovladaće ona strana kojoj se upravo mi okrenemo i posvetimo!

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *