MikroElektronika – Kako prodati vreme?

„Mikroelektronika“ je kompanija koja se već deceniju bavi proizvodnjom softverskih i hardverskih alata za rad sa mikrokontrolerima, elektronskim napravama bez kojih nijedan savremeni uređaj ne bi radio. Oni su ove godine davali studiju slučaja za lokalno takmičenje Case Study Club-a koje se održalo na Fakultetu organizacionih nauka, 20. marta 2016. godine. Timovi su imali zadatak da predlože najbolje rešenje kako bi trebalo da se kompanija strateški razvija u narednih pet godina i koja je to strategija potrebna za ulazak na tržište Irana. Žiri su činili, gospodin Nebojša Matić, osnivač i generalni direktor „MikroElektronike”, Tanja Milinković, Chief Process Officer kompanije ”MikroElektronika” i prof. dr Vesna Damnjanović, osnivač Case Study Club-a. 
U narednim redovima moći ćete da pročitate kako je takmičenje proteklo i iz ugla samih takmičara, ali i žirija i da li je i jedna i druga strana zadovoljna postignutim ovim lokalnim takmičenjem. 

Razgovarali smo sa članovima Case Study Club-a Filipom Kamberovićem, Milom Marjanović i Isidorom Srdićem.

njih troje

Filipe, možeš li nam ukratko ispričati o čemu se radi u studiji slučaja koju ste dobili?

Kompanija „Mikroelektronika“ je htela da rešimo problem koji se odnosi na strateški razvoj kompanije u narednih pet godina, kao i ulazak na iransko tržište.

Koji su to problemi na koje ste nailazili prilikom rešavanja studije slučaja?

Glavni problem bio je upoznavanje sa tržištem jer je generalno iransko tržište specifično i teško za ulazak bilo koje kompanije.

FIlip

Kako ste funkcionisali kao tim?

Mila: Bilo je veoma naporno u nekim trenucima, a kako se samo takmičenje približilo shvatili smo da moramo još više da se potrudimo i prethodnih par dana smo neprekidno radili.

Isidor: Mi smo zapravo mnogo dobro funkcionisali, imali smo odličnu komunikaciju. Najveći problem bio je neatraktivnost same industrije ili činjenica da se sa njom nismo još uvek susretali. Bilo je teško ući u tematiku, a ipak primeniti menadžerske veštine jer je bilo potrebno da se nađu najbolje strategije za kompaniju koja se bavi proizvodnjom hardverskih i softverskih alata za mikrokontrolere.

Šta biste poručili studentima FON-a i drugih fakulteta koji bi želeli da se kroz studiju slučaja upoznaju sa praksom?

Filip: Najvažnije je da rade na sebi, jer je studija slučaja praktičan način da se dosta toga nauči.

Mila: Nadovezala bih se na Filipov savet, bitno je da ne odustaju jer će biti momenata kada će se zapitati:“Zašto sve ovo radim?“ ali na kraju posle svakog rešenog problema ostaje neko praktično znanje.

Isidor: Period učenja i ponos kada ostavite iza sebe neki projekat, bio on dobar pa ste srećni, ili nepotpuno rešenje i onda osetite krivicu što niste radili još malo. Najvažnije je razvijanje znanja i logike kako biste ponudili najkvalitetnije rešenje.

Mila i Isidor

Ovo su bila iskustva nekih od takmičara lokalnog takmičenja, a mi bismo želeli da čestitamo Mili Marjanović i njenom timu na, u tom trenutku, najbolje ponuđenom rešenju, kao i svim drugim timovima koji su učestvovali. 

Kako su na ovo takmičenje videli članovi žirija i da li smatraju da je studija slučaja dobar način učenja i da li su zadovoljni pobedničkom idejom reći će nam Tanja Milinković, Chief Process Officer kompanije „Mikroelektronika“.

Tanja

U kojoj meri je bitno da takmičari razumeju vaše poslovanje i jesu li uspeli da se poistovete sa vrednostima vaše kompanije?

Bitno je da razumeju ono čime se bavimo, jer ako želite da prodate proizvod, morate prvo znati šta je taj proizvod. Takmičenje je neka vrsta prodaje, jer prodajete neku vašu priču, vašu ideju. Što se tiče svih takmičara, iskreno lep utisak sam ponela jer su se svi dosta trudili, a pobednički tim se fokusirao na konkretno ono šta je potrebno.

Studentske ideje su drugačije od onih na tržištu. Da li se one mogu implementirati u poslovanje?

Konkretne ideje, kao što je bila pobednička, možemo da implementiramo. Nama se taj dan isplatio jer smo čuli odličnu ideju. Rešenja i predlozi koje smo čuli ni ne deluju kao da su ih predložili studenti, već kao neko ko se zaista time profesionalno bavi.

Sarađujete sa mnogim fakultetima kao što je Elektrotehnički fakultet, RAF, Viša škola, novosadski fakultet. Da li su studenti Fakulteta organizacionih nauka drugačiji od ostalih?

Kod nas u firmi ima dosta „fonovaca“. Inžinjeri su specifični i ovo je takva oblast, a ono što se meni dopada je što su analitičniji i kada dođu u kompaniju znaju kako da se ponašaju. Naučeni su na realnu situaciju, a ako dovedete inžinjera koji nigde nije radio taj period prilagođavanja kod njih je mnogo teži. FON omogućava studentima da dobiju neku širu sliku.

Nadamo se da će ovakva vrsta takmičenja i  impresije jedne od najboljih kompanija u Srbiji podstaći studente da se još više usavršavaju kroz rešavanje poslovnih studija slučaja, jer predstavljaju odličnu pripremu za rešavanje realnih privrednih problema u praksi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *