Umetnik kojeg svet zna bolje od nas – Marko Tomić, slikar

Marko Tomić, mladi srpski slikar koji živi i radi u Majamiju, a kojeg su kritičari posle izložbe u Njujorku nazvali novim Pikasom. Ovog talentovanog umetnika svet zna bolje nego mi.  Izuzetne ekspresije, originalnog stila i velike produktivnosti, ubrzo biva zapažen na savremenoj američkoj umetničkoj sceni i postaje član umetničkih grupa i galerija. Oduvek zainteresovan za umetnost konačno je svoj san pretočio u dela.

Odakle interesovanje za umetnost, pa samim tim i za slikarstvo? Kako doživljavate slikarstvo i svoj poziv?

Nisam imao klasično obrazovanje, dosta sam poslova menjao u potrazi za samim sobom. Izučavao sam misticizam ili verovanje u vrhovne stvarnosti iznad materijalnih, povezanost probuđenih ljudi s osećajem svemira, Božijeg bivanja. Umetnički izbor i moja odluka su osvetljeni od javljanja unutrašnjeg sveta podsvesno i svesno. Čuo sam glas i osetio se svesno i pribrano pre pet godina tokom vožnje kolima, od tada slikam i moja misija raste, ljubav i pozitivna energija iz mene dodiruju srca. Počeo sam da slikam tako što sam iznenada kupio mnoštvo materijala, slikao sam 28 sati bez prestanka i stvorio svojih prvih tridesetak slika. Svoj talenat shvatam kao dar od Boga i misiju da svojom umetnošću ostvarim vezu među ljudima. Ključan momenat, prekretnica i shvatanje da je slikarstvo ono čime želim do kraja svog života da se bavim. Slikarstvo je od tada moj poziv.

Šta je to što se trenutno dešava u Vašem umetničkom svetu?

Trenutno sam u Beogradu i slikam 25 sati dnevno. Kao medved zimi, čuvam i pojačavam svoju energiju i spremam se da se probudim u proleće kao i priroda što tada čini. Ujedno tada planiram i moju Beogradsku izložbu. Imam osećaj da će biti veoma uslužna, korisna i upsešna; ali o tome kada dođe vreme. Verujem da će Izložba biti u martu/ aprilu 2017. godine.

U Americi ste poznati po svom stvaralaštvu, a prošle godine ste imali uspešnu izložbu radova u Mikser Housu, gde ste se predstavili srpskoj publici. Šta se sve izdešavalo na Vašem umetničkom planu od te izložbe?

Srećan sam da mogu reći da sam sve slike sa Izložbe „LOOKING FOR A FRIENDLY UNIVERSE“ u Mikser Housu prodao i da su slike našle dom i ljude s ljubavlju. U Americi sam bivao godinu dana posle izložbe, i za to vreme sam slikao, pisao pesme i pronašao nova znanja i ideje za knjige koje želim napisati. Naravno, nova izložba jeste spoj novih misli i osećanja, znanja, a takođe i lični doživljaj posmatranjem sebe.

1447352360_Lucky-Day-Medium-acrylic-on-canvas-Size-36x36-in-2014-500-1-247x245

Koliko je teško otisnuti se u svet i uspeti u tuđoj zemlji?

Otići je lako, uspeti teško. Ali, moguće je uvek. Ja sam deset godina u Americi i moja teorija i vizija uspeha se menja. Promena je stalna pojava, pogledajmo prirodu i znaćemo to. Generalno, ja volim da putujem, da vidim nove delove sveta, kulture, običaje, hranu, ljude, boje. Bogatiji unutra, bogatiji spolja (“As Above so Bellow”).

Član ste umetničkih grupa i galerija Raw Artist, Miam, Art Up Close, New York. Kako je do toga došlo?

Mislim da slikar valja biti mudar business man – trgovac, prodavac, govornik.

Galerije i kolekcionari, art festivali su način komunikacije sa ljudima. Mi sami stalno stvaramo situacije i okolnosti. Ili sam ja zvao i pitao šta želim, ili su mene zvali i rekli mi šta žele. Saradnja sa ljudima je jedini način.

Tokom saradnje sa galerijama svoje radove sam izlagao od 2012. u Americi:

-2012, 2013. i 2014. Festival Art Basel Miami (prva samostalna izložba)

-2013. Art Expo New York City,  dobija nadimak „The New Picasso“

-2013. Soho galerija, New York City 

-2012, 2013, 2014. izložba i slikanje uživo – galerije prestižnih internacionalnih hotela Marlin i Delano – grupa RAW Miami „Artist 4 artist“

-2014. samostalne izložbe: Haven bar galery, La Terrase galery – Miami Beach, Florida

-2015. samostalna izložba i live performans, LMNT Art Centre, Miami Beach

Ali, uz pomoć dvoje američkih slikara stalno izvodim performanse slikanja uživo, inspirisane različitim temama.

Opišite nam situaciju kada se nađete jedan na jedan, Vi i prazno slikarsko platno.

Ambijent, emocija i misao za početak. Što opisuje energiju, van i u meni. Ja stvaram. Ja kreiram. Ja sam veza. Često vidim sliku i oblike koji mi govore priču na praznom belom platnu. Ja imam moć da vidim nevidljivo. Imamo mi svi tu moć.

Postoji li određenja tematika, materijal ili tehnika kojom se služite prilikom slikanja?

Da, postoji, ali se ista i menja. Ja volim da slikam na papiru, drvetu, metalu, kamenu, platnu… Prilikom samog procesa stvaranja koristim slikarski i ne slikarski pribor. Četke, noževe, prste, krpe i ostale ideje koje mi dođu u tom trenutku. Tehnike se dodaju i uče praksom.

Možete se pohvaliti pozamašnim brojem slika, koje su uspešno udomljene. Imate li neku omiljenu sliku ili su Vam sve kao deca?

Svaka slika je za mene kao njenog tvorca posebna, tako da sve svoje slike volim i cenim, a one predstavljaju moj dnevnik. Kroz njih čovek ima pravo na novi život i nove ideje. Svaki pokret četke je misaono povezan sa osećanjima. A sama lepota leži u oku posmatrača i osvajanju lične slobode. Mnoštvo divnih slika koje su stvarane s ljubavlju i lakoćom. Dajem im imena, život, oblik, boju. Taj osećaj, ta vibracija se čuje i daje pozitivan, nežan podsetnik i uticaj. Volim sve svoje slike, imam ih puno, ali uvek želim nove.

Martians 1 (2015)

Koliko Vam je važno da Vaše slike ostvare kontakt sa posmatračima?

Veoma. Ja slikam jer želim i verujem u to što radim. Ljudi nađu spoj i vezu sa slikom, pre ili kasnije. Slika nađe osobu, isto tako osoba nađe sliku. To su prelepi trenuci. Potvrda koliko su nevidljive sile prisutne i značajne.

Pored slikanja, pišete i pesme. Recite nam nešto o tome.

Kod mene se sve dešava kao “Snow Ball Effect”. Jedna misao pokreće drugu, novi snovi, nove vizije, nova maštanja, nove želje sve to projektujem i izražavam kroz moja stvaranja. S ljubavlju i lakoćom. Sadim semenke i dajem im vodu za rast. Kao i u prirodi. Svesno programiram sebe, radnje, postupci i navike grade način života. Imam divne pesme i poeziju koje spajam u jedno delo, kao kolekciju pesama i poruka na srpskom i na engleskom jeziku.

Šta je po Vašem mišljenju najteže u ovom poslu kojim se bavite?

Najteže je podsećati se stalno iskustva i znanja. Mi često zaboravimo šta je stvarno i bitno. Zato ja biram izolaciju, gde sam sam sa prirodom. Gde posmatram prirodu, posmatram sebe i ujedno postajem posmatran. Realnost je realna samo ako verujete u tu realnost.

Kakav je danas odnos prema umetnosti i kako žive umetnici?

Ne znam. Neko živi najlepši život, neko najteži. Ja živim bez izgovora i lažnih premisa. Prihvatam i privlačim najbolje za sebe i druge ljude. Ne osuđujem i ne obraćam pažnju na negativne frekvencije, već ličnu koncentraciju usmeravam gde mi srce predlaže.

Bojana Erić

My Kiss (2015)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *