Lična SWOT analiza ili – kud ću pre?

Da li vam se nekad čini da se gubite u moru informacija, zahteva, stvari koje se od vas očekuju, stvari koje želite da postignete, šansi koje vam se pružaju, šansi kojih nema a koje sami želite da stvorite, i da prosto ne znate gde biste pre? Niste sigurni za šta da se opredelite, čime biste najviše voleli da se bavite, a šta bi vam zapravo bilo najkorisnije. Obzirom na obaveze koje imamo na fakultetu, i brojne vannastavne aktivnosti koje su nam na raspolaganju, lako je izgubiti iz vida svoj primarni cilj i sigurnost u to koji je pravi put kojim treba krenuti. Zato nije loše s vremena na vreme zastati i – razmisliti.

Ono što prvo treba da definišemo je naš cilj. U zavisnosti od sfere života o kojoj želimo da razmislimo, zavisi i kakav će on biti. Ako govorimo o fakultetu, to može biti npr.  – dati sve ispite do julskog roka, ostvariti prosek 9,00 ili stvoriti priliku za zaposlenje pre završetka studija. Ciljevi mogu da budu vezani i za društveni život, lični ili profesionalni razvoj. Nakon što utvrdimo šta je ono čemu težimo, vreme je za analizu.

Analiza koja nam može pomoći u ovakvoj situaciji je lična, odnosno personalna, SWOT analiza. Ona je metod koji pomaže u stvaranju strategije za ostvarivanje cilja. O čemu se zapravo radi? Albert Hamfri sa Stanford Univerziteta osmislio je ovu analizu kako bi pomogao preduzećima da bolje sagledaju interne i eksterne faktore koji utiču na njihovo poslovanje. Interni faktori su snage i slabosti kompanije (S-strenghts, W-weaknesses), a spoljašnji faktori su prilike i pretnje (O-opportunities, T-threats). Kako ovaj metod mi možemo da iskoristimo i kako on nama može da pomogne?

slika1

Prvi korak ka ostvarenju cilja je da utvrdimo poziciju na kojoj se trenutno nalazimo – koje su naše snage i slabosti. Da bismo utvrdili koje su naše snage, možemo sebi da postavimo sledeća pitanja: 

  • Šta je ono što umem dobro da radim?
  • Za kakav svoj učinak sam dobijao pohvale od drugih?
  • Koja je aktivnost tokom koje se osećam samouvereno dok je obavljam?
  • Na koji sam svoj uspeh najviše ponosan?
  • Na koju sam svoju osobinu najviše ponosan?
  • Da li postoji nešto što mi bolje ide nego većini drugih ljudi?

Da bismo utvrdili  koje su naše slabosti, potrebno je da se zapitamo:

  • Šta izbegavam da radim jer nisam siguran u sebe?
  • Šta mi je u prošlosti predstavljalo problem ili prepreku pri obavljanju neke aktivnosti?
  • Kakve sam kritike dobijao od drugih (iako sam ja možda smatrao da nisu na mestu)?
  • Koju bih svoju osobinu voleo da ne posedujem?
  • Koju bi moju osobinu drugi voleli da ne posedujem?

Ono što je važno prilikom odgovaranja na ova pitanja, jeste da odgovori budu relevantni za postavljeni cilj. Na primer,  ako je cilj „ostvariti prosek  9,00“ nije od velikog značaja ako imate lep osmeh ili ste dobri u kaligrafiji, već npr. to što brzo pamtite nove informacije. Takođe je važno da odgovori budu realni. Nemojte neku svoju slabost ignorisati jer „nije strašno“. Da biste bili sigurni da niste subjektivni, pitajte za mišljenje i ljude iz svoje okoline.

Kada smo bolje upoznali sebe, vreme je da se okrenemo ka okruženju. Koje su to prilike koje nam se pružaju? 

  • Šta je to što biste mogli da preduzmete da biste ostvarili svoj cilj? 
  • Šta je to što postoji u vašem okruženju, što možete da iskoristite da napredujete? 
  • Da li postoji nešto što može da vam pomogne da svoje slabosti umanjite, ili čak pretvorite u snagu?

A koje su pretnje koje vrebaju?

  • U kojim oblastima ste naročito osetljivi?
  • Koje situacije iz okruženja mogu negativno da utiču na vaš napredak?
  • Kontakt sa kakvim ljudima može negativno da utiče na vas?

Dobro se informišite o okruženju u kome se nalazite. Ako je npr. cilj da ostvarite mogućnost za zaposlenje pre završetka studija, a kao pretnju vidite jaku konkurenciju, tj. ljude koji imaju veće znanje i sposobnosti nego što su vaše, potražite prilike koje su povoljne po vas: možda postoji neki kurs na kome možete da naučite nešto novo, ili će vam od koristi biti dodatna predavanja ili članstvo u studentskoj organizaciji?

Onda kada imate cilj, i kada ste svesni sebe, potrudite se da svoje slabosti pretvorite u snage. A kada uvidite koje su potencijalne pretnje, pokušajte da ih pretvorite u prilike. Ovaj metod može biti koristan u svim sferama života, i možete ga koristiti i sad, dok ste studenti, a i kasnije, kad bude potrebno analizirati karijeru i profesionalni razvoj.

Iskoristite svoje vreme i energiju na pravi način!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *