„Genije je jedan posto inspiracije i 99 posto znoja.“

Ove poznate reči potekle su od čuvenog Tomasa Edisona. Njegovo ime ostalo je upamćeno u istoriji po izumima koji su umnogome promenili svet. 

A ko je bio ovaj čovek i kako je dosegao visinu jednog genija?

Tomas Edison rođen je 11. februara 1847. godine u Majlanu, u Ohaju, kao sedmo dete svojih roditelja. Kao mali je oboleo od šarlaha i upale uha, zbog čega mu je bio oštećen sluh. Bio je veoma hiperaktivan i malo šta je moglo da održi njegovu pažnju. Kada se sa porodicom preselio u Mičigen, Tomas je tamo krenuo u školu gde je ostao svega nekoliko nedelja. Tamošnji učitelji su došli do zaključka da je zaostao i da mu ne mogu pružiti adekvatno obrazovanje, te su ga poslali kući. 

Njegova majka, koja je bila učiteljica, od tog trenutka je preuzela njegovo školovanje i zahvaljujući njoj, Tomas je počeo veoma rano da otkriva svoja interesovanja i pokazao je veliku želju za učenjem. Oblast koja ga je fascinirala bila je upravo fizika.

„Velike ideje nastaju u mišićima.“

Kako je njegova porodica bila siromašna, Tomas je kao dečak počeo da radi kao prodavac slatkiša, raznosač novina, prodavac hrane i ostalih potrepština na železnici. Pauze koje je imao kada nije radio, koristio je za posete biblioteci u Detroitu – tamo je provodio sate čitajući i istražujući. Bio je veoma sposoban dečak. Sa 14 godina je kupio svoju štamparsku mašinu i u vozu gde je radio, štampao je izdanja novina koje je sam pisao. Nakon par godina, Tomas počinje da radi kao telegrafski operater. To je bio prvi korak ka onome što će pratiti ceo njegov život, a to su njegovi izumi.

„Nikada ništa nisam učinio slučajno, niti je neki od mojih izuma došao slučajno. Oni su tu kao rezultat rada.“ 

Tomas je tvorac mnogih izuma koji su dali osnovu stvarima koje danas koristimo. Njegov prvi pronalazak – automatski ponavljač – imao je zadatak da šalje telegrafske signale među stanicama bez ljudske kontrole. Potom je prijavio svoj prvi patent, električnu mašinu za brojanje glasova na izborima, što je izazvalo negodovanje tadašnjeg zakonodavstva. Tomas nastavlja dalje sa svojim radom, otvara svoju laboratoriju u Nju Džerziju i u to vreme dolazi do izuma fonografa, preteče gramofona. U nizu njegovih izuma su i filmska kamera, baterija, motori na jednosmernu struju.

Tomas je imao je viziju da učini nešto mnogo veće i značajnije, nešto što će promeniti rutinu tadašnjeg vremena. Kako pobediti tamu i razviti ne samo sijalicu za jedan prostor, već ceo sistem osvetljenja? Naporno je radio na ovom polju, tragao za materijalima koji će učiniti da svetlost u sijalici traje duže od nekoliko minuta. Isprobavao je razne materijale, sve dok nije otkrio onaj koji će sve promeniti. 

Ne može se reći da je on doneo originalni koncept sijalice, ali ono što jeste učinio je komercijalizacija sijalice koja je izdržljiva dovoljno za dužu upotrebu i koja je nalik na onu koja je i danas u upotrebi. Tomas je imao mnoge ideje koje nisu zaživele, a za neke se može reći da su apsolutno bizarne, kao što je bila ideja da napravi aparat kojim će se komunicirati sa mrtvima.

„Vrednost neke ideje leži u njenom korišćenju.“

Tomas Edison je sa svojim izumima dosegao brojku od 1093 prijavljenjih patenata na svoje ime. Da li je koristio ideje i inovacije drugih, nama poznatih naučnika, ostavljamo istoričarima da sude. Neosporno je da je njegov uticaj na život u 20. veku bio ogroman, a njegovi izumi odaju počast geniju bez premca.

Tomas Edison je umro 1931. godine u Nju Džerziju.

Autor: Milena Stanojević

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *