Sretenje i Dan državnosti Srbije

15. februar je datum kada u Srbiji slavimo Dan državnosti, kao i Sretenje Gospodnje.
Sretenje Gospodnje je hrišćanski praznik koji označava četrdeseti dan od Hristovog rođenja, kada se Isus prvi put susreo sa ljudima, odnosno prvi susret Boga i čoveka. U crkvenom kalendaru ovaj praznik predstavlja crveno slovo i tada se ništa ne radi.

Osim crkvenog praznika, tu je i Dan državnosti. Ovaj datum nas podseća na 1804. godinu, kada je 15. februara podignut Prvi srpski ustanak, i na isti dan ali 1835. kada je izdat prvi Ustav Knjaževstva Srbije – Sretenjski ustav.

Prvi srpski ustanak nastao je kada su Srbi odlučili da odgovore na nasilje dahija u beogradskom, i još šest okolnih pašaluka. Pošto su dahije saznale šta se dešava, pokušali su to da spreče sečom knezova, ali su tako samo još više motivisali srpske hajduke da se izbore za slobodu. Predvođeni Karađorđem Petrovićem, Srbi podižu ustanak i zadaju udarce Turcima pobedama na Ivankovcu, Mišaru i Deligradu. Kod Čegra je naša vojska poražena zbog nesloge vojvoda, pa ustanak nije doveo do konačnog oslobođenja ali je time napravljen velik korak ka slobodi.

Sretenjski ustav je prvi moderni srpski ustav i jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi. U njemu su izražene potrebe srpskog društva, poput razbijanja feudalnih ustanova i autokratske vladavine, kao i nacionalna emancipacija. Napisao ga je srpski političar i diplomata, Dimitrije Davidović, po ugledu na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav iz 1831. godine. 

Dimitrije Davidović je bio lekar, srpski političar, diplomata, novinar i publicista iz Zemuna. Bio je knežev sekretar, državni sekretar, diplomata u Carigradu, a bio je i deveti predsednik vlade Srbije od 1826. do 1828. godine. Svoju karijeru krunisao je pisanjem Sretenjskog ustava, koji je na snazi bio samo dve nedelje.

slika3

Ovim ustavom je proglašeno da status srpske države zavisi od turskog sultana i ruskog cara. Vlast je podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Knez je predstavljao šefa države i ta titula se nasleđivala. Osim kneza, vlast su činili i državni sovjet (predsednik, sekretar, ministri i savetnici) i narodna skupština, koja nije imala bitnu ulogu a činili su je poslanici iz svih krajeva Srbije koji su bili poštovani u narodu i stariji od 30 godina.

Protiv ovog ustava je bilo Osmansko carstvo jer je ustav najviši pravni akt jedne države, a tada je Srbija bila vazalna kneževina. Austrija je bila takođe protiv jer oni tada nisu ni imali ustav, Rusima nije odgovaralo to što se oslanja na promene u Francuskoj i posle dve nedelje ga je ukinuo knez Miloš Obrenović kojem je ovaj ustav smetao jer je ograničio njegovu moć.

Marko Dubak

Izvori fotografija: bastabalkana.com, wikipedia.org, 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *