Moje Work and Travel iskustvo

Sećam se bio je novembar i sedela sam u kafiću pored fakulteta nakon nekog kolokvijuma. Nisam znala šta ću sa sobom od neke dosadne monotonije. Bilo mi je dosta žurki, istih ljudi, ispita, predavanja i svega tipičnog za studentski život u Beogradu. Trebalo mi je nešto novo, neki izazov koji će me promeniti, zainteresovati, pomoći mi da ponovo pronađem neku motivaciju. Kao da mi je „pao sa Marsa”, baš tada u kafić je ušao kolega koji je prethodno leto proveo na Work and Travel programu u Americi. Bio je pun pozitivnih iskustava i baš tada sam shvatila da je to izazov koji sam tražila.

Nije mi dugo trebalo da nađem nekoga ko bi krenuo sa mnom, nešto više je trebalo da ubedim roditelje, ali videli su koliko želim, kao i sve pozitivne strane programa i tako je krenula moja priča.

Ono što je bitno da znate ukoliko želite da krenete na ovaj program je, pre svega, da jeste važno kakav ste student. Nije od presudnog značaja vaš prosek, ali morate imati kontinuitet u studiranju i davanju ispita. Program je predviđen za studente koji su prvi put upisali tekuću godinu studija, a još je poželjnije ako ste na budžetu. Agencije pretežno sve imaju istu cenu, poslovi i destinacije koji su u ponudi ne razlikuju se nešto značajno. Ja sam agenciju izabrala isključivo na preporuku i nisam se pokajala.

15424481_10211179562062691_1494333056_n

Sam proces apliciranja za program ima nekoliko faza. Prva faza je izbor agencije gde vam najčešće provere nivo znanja engleskog jezika i gde vam na osnovu toga predlože poslove i pozicije za koje biste mogli da aplicirate. Nakon toga, uz prethodni detaljan razgovor sa agencijom i prihvatanje svih sugestija, sami birate destinaciju na koju želite da idete i posao koji želite da radite. Moja jedina želja bila je da odem u mesto koje je na okeanu, nisam imala neke posebne želje koji ću posao raditi, ali sam želela da to bude posao na kome bih imala mogućnost da srećem dosta ljudi i vežbam svoj engleski. Odlučila sam se za poluostrvo Kejp Kod i grad Provinstaun u državi Masačusets na Istočnoj obali. Ovo mesto poznato je kao letnja turistička destinacija cele Nove Engleske,  ali i velikog dela Kanade. Posao koji sam dobila bio je u jednoj radnji za bicikle koja je uključivala mali market sa proizvodima za plažu i sendvičaru. Svidelo mi se da radim ovakav posao jer je u celoj radnji posao dobilo dosta studenata iz različitih krajeva sveta.

Sledeća faza procesa je prikupljanje dokumentacije. Ono što vam je sigurno potrebno je potvrda da ste redovan student, indeks, izveštaj o položenim ispitima i naravno važeći pasoš. Ostala dokumentacija najčešće podrazumeva neku vrstu biografije, motivacionog pisma i često preporuke profesora, asistenata i bivših poslodavaca ukoliko ste nešto prethodno radili.

Pošto ste skupili dokumentaciju zakazuju vam intervju sa sponzorskom agencijom u Americi ili poslodavcem. Najčešće se ovaj intervju obavlja preko Skajpa. Uglavnom nije preterano detaljan, već samo formalan. Postaviće vam pitanje šta studirate, zbog čega dolazite u Ameriku i šta znate o mestu u koje dolazite. Nakon što dobijete potvrdan odgovor potpisujete „job offer” sa poslodavcem i nakon toga američka sponzorska agencija vam šalje formular. To je formular koji je posle vize najbitniji dokument tokom vašeg boravka u Americi. Bez ovog formulara ne možete da dobijete vizu, niti možete da legalno radite u Americi.

Poslednja faza je naravno viziranje. Agencija šalje vaša dokumenta nekoliko dana ranije u ambasadu. Vaš zadatak je da se pojavite u zakazanom terminu intervjua. Intervju najčešće traje nekoliko minuta i pitaju vas slične stvari kao i na intervjuu za posao. Ukoliko imate ispunjene uslove za program ne bi trebalo da imate bilo kakvih problema sa dobijanjem vize. Uvek ćete naravno čuti raznorazne „babske priče” kako je neko odbijen bez razloga ili kako je taj i taj konzul najstroži. Na te se priče ni najmanje ne treba obazirati, jer su se u najvećem broju slučaja pokazale baš kao to, priče koje nemaju mnogo veze sa istinom.

15416167_10211179562342698_776629998_n

Kada se proces dobijanja posla, vize, kupovine avionske karte završi, shvatate da su prošli meseci i da ste tu, na samom pragu vašeg odlaska. Dok sam se osvrnula došao je maj, ispozdravljala sam se sa svima, spakovala kofer i po prvi put se uputila ka aerodromu. Vožnja avionom bila ja takođe novost za mene. Pošto tada nije bilo direktnih letova do Amerike, presedala sam u Minhenu. Bilo je posebno zanimljivo videti veliki i fantastično organizovani aerodrom, ali nije bio ni izbliza zanimljiv u poređenju sa ogromnim prekookeanskim avionom. Uz tablet i filmove koji su bili obezbeđeni svakom putniku, put od sedam sati je proleteo. Kada sam sletela u Boston čekala me je još samo carina i moja je avantura mogla da počne. 

Prvih mesec dana i privikavanje na novu sredinu, cimerke, kolege i menadžere nije bilo lako, ali isto tako bilo je puno izazova, novina i iskustava. Svakoga dana engleski mi je postajao sve lakši, sve manje sam razmišljala o onome šta i kako izgovoriti. Nova poznanstva i prijateljstva, upoznavanje sa jednom novom, totalno drugačijom kulturom smanjili su osećaj nostalgije koji je s vremena na vreme postojao.

Za mene je ovaj program, pored svega što je pružao, značio i prvo odvajanje od kuće, izlaženje iz zone komfora i prvu neku samostalnost. Osećaj da si došao negde gde nikoga ne poznaješ, da moraš da se dokažeš na poslu koji radiš i da zavisiš isključivo sam od sebe, pomogli su meni, ali i mnogim ljudima sa kojima sam razgovarala, da shvate šta žele u životu, koje su njihove granice, kako da vode svoje finansije i kako da organizuju kvalitetno svoje slobodno vreme.

15415952_10211179562102692_556852094_n

Tri meseca brzo prođu i dok trepneš vreme je za najuzbudljiviji deo programa, mesec putovanja. Moja želja bila je detaljni obilazak Bostona i Njujorka. Ako je i bilo nekih loših momenata tokom leta, mesec u kome sam putovala izbrisao ih je u potpunosti. Na isteku četvrtog meseca shvatila sam koliko mi je vreme brzo prošlo, i kako svoju priču u Americi nisam završila, ostalo je još mnogo toga da se vidi i iskusi. Obećala sam sebi da ću se sasvim sigurno opet prijaviti na program i vratiti da nastavim započeto.

Svakome ko nije siguran i premišlja se da li da ide na program ili ne, najtoplije bih preporučila da se, ukoliko ima uslove, odvaži i krene. Ni jednog momenta se nisam pokajala i smatram da je to jedna od najboljih odluka koje sam donela. Svakome odvajanje od kuće, upoznavanje nove sredine i ljudi može da koristi na različite načine. Iskustva, uspomene, poznanstva i putovanja na ovakav način neponovljiva su i jedinstvena. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *