Sintetička hrana – zalogaj iz epruvete

Globalna populacija neprestano raste i očekuje se da će se u narednim decenijama broj popeti i do 9 milijardi. Samim tim je sve veća potreba za hranom. Potrebno je da industrija i poljoprivredna zajednica na pravi način odgovore na zahteve savremenog društva i da se izazov prevaziđe. U tom poduhvatu se oni i nauka dovijaju na različite načine. Jedan od njih je nova vrsta prehrambenih proizvoda koji su, umesto na pašnjacima i njivama, odgajani u laboratorijama. To je sintetička hrana koja nastoji da po ukusu, teksturi i boji parira ovoj koju svakodnevno konzumiramo.

Imamo li zaista potrebe da jedemo nesto što se nije izleglo iz jajeta, već iz laboratorijskog uzorka?

Kada se poveća potražnja, povećava se i proizvodnja. Iako zvuči jednostavno, nikako nije. U veću proizvodnju treba više ulagati, u sirovine, odgoj, transport, obradu. Takođe, ne treba zaboraviti na pesticide, herbicide, veštačka đubriva, navodnjavanje, obradive površine koje su nekad bile pošumljene, količinu otpada i svih tih kesa i papira u koje su namirnice upakovane. Pored troškova, treba dosta pažnje posvetiti i tom „pre i posle“ momentu, tačnije, šta je sve urađeno da nam se hrana pojavi na stolu i gde ide sva ta ambalaža koja nam nije potrebna kad smo siti. Računica je prosta – na globalnom nivou čitav proces prehrane bio bi efikasniji kada bi proizvodnja bila manje zahtevna, a rezultat znatno veći. Do toga su naučnici došli i „skuvali“ nam sintetičke namirnice.

Nastale u potpuno dugačijim uslovima od onih na koje smo do sada navikli,  one su rezultat dugogodišnjeg rada na razvoju ove posebne vrste „uzgoja“. Naučnici su 2013. godine,  na posebnoj degustaciji, predstavili pljeskavice dobijene od goveđih matičnih ćelija. Po osnovnim elementima, ova pljeskavica i njen original ne razlikuju se mnogo. 

Proizvodnja na ovaj način je višestruko isplativija. Matematika je jasna: matične ćelije samo jedne životinje mogu da budu iskorišćene za pravljenje milion puta veće količine mesa nego što ga je imala životinja čije su ćelije uzete. S druge strane, da bi se obezbedila hrana za svo stanovništvo koje je sve brojnije, do kraja veka trebalo bi veliki deo preostalih šuma pretvoriti u obradivo zemljište, uložiti vodu, osloboditi velike količine štetnih gasova. Ovaj oblik proizvodnje se pojavio kao jedno od produktivnijih rešenja.

Sintetička pljeskavica je za organizacije koje se bave zaštitom životinja i životne sredine, kao i za vegeterijance, dobar vid zamene za hranu životinjskog porekla i način da bez griže savesti pojedu meso, a da ga, u suštini, ne jedu.

Jedan od prvih proizvoda je majonez Just Mayo. Takođe, postojao je proizvod „jaja u kesi“, bez ljuske, koji je bio namenjen restoranima i nekim supermarketima, i naišao je na dobar odziv.

slika1

Očekivano je da ovakva novina izazove brojne predrasude i kritike, i da zaplaši javnost. Kako to da ćemo moći da jedemo nešto što je bilo u bočici, pa izraslo u šniclu? Javnost još uvek nije dovoljno upoznata sa ovim naučnim dostignućem koje čeka svoju priliku i trenutak kada će cena i troškovi proizvodnje moći da se usklade. Za sada, naučnici tvrde da je ovo samo još jedna izmena, jedna od tehnologija koje se probija u svetu industrije i nastoji da zadobije poverenje. Još uvek nije sve dovoljno transparentno, niti je jasno predstavljeno šta se sve od hrane može dobiti na ovaj način.

Krajnji cilj je svakako vredan rada i zahvalnosti. Treba priznati da bi ovakav način proizvodnje uneo velike promene na globalnom nivou. Dok taj dan ne dođe, pokušajte da nađete odgovor na pitanje – da li bih pojeo šniclu iz epruvete? 

Autor: Jelena Jakovljević

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *