332 godine od rođenja vanvremenskog gospodara nota

“On je gospodar nota, one moraju činiti ono što ON hoće;
ostali kompozitori moraju činiti ono što note hoće.“ – Martin Luter, O savršenom muzičaru

Johanu Sebastijanu Bahu pripada naročito mesto u istoriji muzike, i zaista je teško pronaći kompozitora koji je u datom vremenskom periodu, ali i sve do danas ostavio veći i značajniji opus muzičkih dela u odnosu na Baha. Već i samo njegovo ime je čuveni muzički motiv – B A C H, koji je inspirisao brojne autore.
Kao kompozitor, ali ništa manje kao učitelj, orguljaš, čembalista, violinista i kapelmajstor – rukovodilac hora i orkestra, Bah je za života ostao upamćen po svim navedenim zanimanjima, kojima je jednako posvećivao pažnju u okviru svog muzičkog života i stvaranja. Komponovao je u gotovo svim muzičkim žanrovima, izuzev opere. Mnogi u Bahovom opusu posebno izdvajaju grandioznu Misu u H-molu, kantate, pasije, ali ništa manji značaj nemaju ni instrumentalna dela. Prema tumačenju mnogih teoretičara, upravo sa Bahovim stvaralaštvom počinje proces emancipacije instrumentalnog muzičkog mišljenja, koje svoj vrhunac doživljava u simfonijskom stvaralaštvu bečkih klasičara.
Johan Sebastijan Bah (Johann Sebastian Bach) rođen je 21. marta 1685. godine u Tiringiji, mali grad u Ajzenahu, koji se nalazi u samom srcu Nemačke. Prve korake u muzici načinio je zahvaljujući svom stricu koji je o njemu vodio brigu, pošto je Bah rano izgubio roditelje. Od malena je pevao u horu, izdvajajući se lepim sopranom. Njegovi prvi, i rani notni zapisi ukazuju na zrelost u njegovom poimanju muzike, jer je u vrlo mladom uzrastu upoznao opuse mnogih baroknih autora: Kuprena, Domenika Skarlatija, Vivaldija, Telemana, Bukstehudea, i mnogih znamenitih virtuoza svog vremena. 

Bah je celog života bio posvećen radu, učenju i stvaranju. Kako bi brata oslobodio brige o sebi, Bah je prepešačio 300 kilometara i stigao u Lineburg 1700. godine. Tu je pohađao muzičku školu za siromašne. Pored muzike, učio je i retoriku, latinski, grčki i italijanski jezik. Odmah nakon što je završio školu, Bah dobija posao orguljaša u Arnštatu 1703. godine. a zatim i u Milhauzenu 1707. godine gde je proveo godinu dana. U Milhauzenu je napisao prvu kantatu, uvod u liturgiju, a za života je napisao više od 300 kantata.

Bahov pra-pra-pradeda Fajt Bah je bio pekar, koji nije mogao zamisliti život bez svog instrumenta, jednog veoma starog tipa gitare koji se zove sitern. Obično ju je nosio sa sobom u svoju pekaru gde je, dok se mlelo brašno za hleb, svirao do mile volje. Njegova dva sina zarazila su se tim muzičkim virusom i prenela ga na svoju decu, a oni kasnije, na svoju, i tako redom. Tokom narednih pedesetak godina, više od 75 pripadnika porodica Bah postali su profesionalni muzičari, a više od pedesetorice njih su se zvali Johan. U kraju gde je većina njih živela, reč Bah s vremenom je počela da znači isto što i reč muzičar!

fotka1

Jedan od segmenata zanimljivosti u Bahovom životu, svakako su i polemike o broju dece koju je Bah stekao u dva braka.
Bah je imao dve žene. Prva, Marija Barbara mu je bila bliska rođaka. Sa njom je bio neizmerno srećan i imali su sedmoro dece. Umrla je vrlo mlada. Sledeće godine se ponovo oženio, pevačicom Anom Magdalenom, ćerkom dvorskog pevača i muzičara, koja mu je rodila još trinaestoro dece. Bio je silno uzbuđen zbog tog venčanja, pa je petinu svoje godišnje zarade potrošio na vino za svadbeno veselje! Ana Magdalena je pevala na mnogim Bahovim koncertima; od njega je učila da svira čembalo i orgulje; uz to je prepisivala Bahove kompozicije, a uspevala je da nađe vremena i za održavanje bašte – volela je cveće i ptice.

Bah je imao dvadesetoro dece. Desetoro njih je umrlo u ranom detinjstvu. Njegova tri sina su postali slavni kompozitori. Imena sinova su: Karl Filip Emanuel Bah, Johan Kristijan Bah, Vilhelm Fridrih Bah.

O mnogim detaljima, i zanimljivostima iz života ovog muzičara moglo bi se pisati satima, danima, iz istog razloga, potrudićemo se da čitaocima u nekoliko narednih redova, ukratko predstavimo tri stvaralačka perioda, koji su muzikolozi i teoretičari nekoliko stotina godina unazad svrstali i kategorisali prema određenim opusima muzičkih dela koja u tom periodu nastaju.

Prvi stvaralački period

Opšte je poznato da je Bah bio orguljaš u dvorskoj kapeli vojvode Vajmara, od 1708. do 1717. godine. To je njegov prvi, značajni stvaralački period. Tada je stvorio veliki broj dela za orgulje poput najpoznatije “Tokate i Fuge u D-molu“ , “Pasakalje u C-molu“ , “Preludijuma i Fuge u A-molu“. Inspiraciju je nalazio u Vivaldiju i Koreliju. U prvom stvaralačkom periodu, napisao je i dela za klavir i prve duhovne kantate.

Drugi stvaralački period

Kada je Bah prihvatio ponudu kneza Leopolda od Anhalt-Ketena da postane dirigent kamernog orkestra i rukovodilac muzičkog života na dvoru u Ketenu, Vajmarski vojvoda, čiju je ponudu Bah prethodno odbio, poslao ga je u zatvor na mesec dana. U Ketenu je stvarao od 1717. do 1723. godine. Tada nastaju Bahovi Brandebuški koncerti, violinske sonate i partite, muzike za flautu, lautu, čelo, muzika za harpsikord. Bah je na dvoru dobro zarađivao, a knez se veoma prijateljski odnosio prema svojim muzičarima, i često je sa njima svirao. Ovo je jedan od najsrećnijih perioda njegovog života. Međutim, jula 1720. godine, preminula je njegova prva supruga. Drugom ženom, Anom Magdalenom oženio se 1721. godine.

fotka2

Treći stvaralački period

Treći, poslednji stvaralački period Bahovog stvaralaštva počinje namestanjem u Lajpcigu 1723. godine, i traje do njegove smrti 1750. godine. Dobio je mesto glavnog kantora luteranske crkve Svetog Tome. Bah je u Lajpcigu bio organizator svih muzičkih svečanosti, a radio je i u školi gde je đake podučavao sviranju, pevanju, italijanskom jeziku. U ovom periodu, nastaju kompozicije iz opusa duhovne, vokalno-instrumentalne muzike: kantate, pasije, moteti, Misa u H-molu. Tada nastaju i koncerti za čembalo, Nemačke svite ili Partite. Postao je veoma cenjen muzičar, i time izazvao veliku zavist kod svojih kolega.

Bahove poslednje kompozicije ne pripadaju nijednom muzičkom žanru, a to su “Muzička žrtva i “Umetnost fuge.

Kada bi se u najgrubljem, i odista površnom smislu napravila sistematizacija i kategorije najznačajnijih kompozicija koje je komponovao Bah, to bi izgledalo ovako.

Bah je napisao sledeća instrumentalna dela: šest brandenburških koncerata, dva koncerta za violinu i orkestar, koncert za dve violine, sedam klavirskih koncerata, tri koncerta za dva klavira, dva koncerta za tri klavira i koncert za četiri klavira. Za orgulje je napisao sledeća dela: šest sonata, 140 koralnih preludijuma, 17 velikih preludijuma i fuga, 5 tokata i fuga, dve sveske preludijuma i fuga izdatih pod nazivom “Za dobro temperovani klavir” , “Umetnost fuge”, 6 francuskih i 6 engleskih svita, 18 preludijuma, dvoglasne i troglasne invencije, fantazije, kapriča, male preludijume, 6 svita za violončelo, 6 partita i sonata za violinu, 3 sonate za violu i veći broj sonata za flautu i čembalo. Bahova vokalno-instrumentalna dela su: 220 kantata (“Kantata o lovu, Kantata o kafi, “Svadbena kantata” – sve tri su svetovnog karaktera), “Misa H-moll” (24 numere), “Magnifikat, “Pasija po Mateju” i “Pasija po Jovanu, “Božićni oratorijum” (duhovnog karaktera).

Zavist i nerazumevanje njegovih kolega ogorčali su mu svakodnevni život. Počeo je i vid da mu slabi. Godine 1750. je imao operaciju očiju koja nije uspela. Potpuno je oslepeo i razboleo se od preterane upotrebe lekova. Posle jednogodišnje slepoće, usled udara kapi deset dana je opet progledao, a zatim, uveče 28. jula 1752. zauvek sklopio oči u 66. godini života. U tom trenutku bio je slavan u svom delu Nemačke, ali je u svim drugim mestima bio praktično nepoznat.

Zbog izgradnje puta njegov grob je uništen i nikakav krst ili kamen više nije označavao mesto njegovog večnog počivanja. Bahova udovica je umrla dve godine kasnije kao prosjakinja.

Ako se uopšte može prikazati Bahova veličina u nekoliko reči, onda su u tom uspeli Betoven i Gete. Betoven je za Baha rekao: Ne Bah (Bach = potok) već more trebao bi se zvati zbog svoga beskrajnog znanja i umeća, zbog nepresušnog vrela iz kojih je crpio svoje melodije i harmonije. Gete je izjavio jednom prilikom: Kad slušam izvođenje Bahove muzike, tada je čitavo moje biće potreseno i čini mi se kao da mi ne trebaju uši, oči, niti ostala čula.

https://www.youtube.com/watch?v=VY1w3EhXqwo

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *