Linuks – Operativni sistem za sve

Počev od ’80. godina, pojam “kućni kompjuter” postala je reč koja okarakteriše verovatno najveći tehnološki rast u istoriji čovečanstva. Ne možemo jednostavno da predvidimo šta će sledeće da se izmisli i da se primeni na naše živote. Iako je istorija kompjutera zasnovana na naučno-tehnološkom sukobu između SAD-a i Sovjetskog Saveza, danas je ta tehnologija postala otvorena, pa čak i potpuno besplatna. Ipak, mali broj ljudi zna za neki od jako talentovanih umova koji su potpuno preoblikovali svet računara.

Na šta to mislimo? Mislimo na ljude koji su stvorili san, gde će ljudi moći da upravljaju nad svojim mašinama kako oni to zamisle. To je bila ideja dva naučnika: Kena Tomsona i Denisa Ričija.

Radeći za Laboratorije Bel, oni su želeli da naprave sistem koji bi omogućio stalni protok podataka i informacija istovremeno i da se taj sistem može vrlo lako primeniti i na ostale uređaje. Taj sistem je poznat kao „Juniks” (UNIX), i predstavljen je prvi put 1970. godine. Zahvaljujući tome što je isprogramiran kroz programski jezik C, kompanije i obrazovne institucije su ga vrlo rado primile i obradile za njihove potrebe. 

Među njima treba istaći i varijantu za akademske institucije, poznatu kao MINIX. Stvorio ga je Endru S. Tanenbaum, kako bi dokazao rezultat njegovog proučavanja u njegovom udžbeniku.

Međutim, kao i gore pomenuti UNIX, funkcionisao je po zatvorenoj licenci, tj. ona je morala da se plaća. I danas, svi operativni sistemi se plaćaju i to po prilično velikim brojkama.

Zato je krajem ’80. godina, softerski inženjer Ričard Stalmen odlučio da napravi besplatan operativni sistem baziran po kodu koji čini UNIX. Taj njegov grandiozni projekat je bio deo još većeg, a to je da stvori otvorenu licencu za sve zainteresovane ljude koji bi želeli da izbace svoje programe besplatno. Uspeo je da sastavi tzv. jezgro (kernel) samog sistema, ali nije uspeo da ubedi druge programere da će njegov rad zaista doprineti u nečemu. Međutim, iz jedne snežne evropske zemlje, dolazi jedan ambiciozan student koji je odlučio da do kraja završi san koji je Stalmen započeo.

Taj student je niko drugi nego Finac švedskog porekla Linus Torvalds. Kako kaže u svojoj biografiji „Iz čiste zabave” (Just For Fun), ideja mu je sinula kada je želeo da napravi program koji će pokazati snagu svog računara sa Intelovim procesorom 386. Isprogramirao je svoje delo koristeći već pomenuti MINIX, ali je svoj kod sastavio uz pomoć programa po otvorenoj licenci Stalmena. Njegov rad je objavio 25. avgusta 1991. godine.

U početku, njegov naziv nije nosio Linusovo ime, jer je prvobitno smatrao da je jako egoistično. Prvi naziv sistema je „Friks” (Freax). Međutim, to se kolegi Ari Lemkeu nije dopalo, pa je na serverima u Univerzitetu u Helsinkiju nazvao njegove fajlove “Linuks”, u čast njegovog rada.

Zahvaljujući njegovoj ideji o slobodnom i besplatnom izvornom kodu, njegov rad su preuzeli izuzetno talentovani programeri i dizajneri koji su hteli da sastave operativni sistem kako to njima odgovara. Danas postoje stotine različitih vrsta Linuksa, kao što je Ubuntu, Mint, Fedora, SteamOS, itd. Takođe, ti sistemi se mogu vrlo lako isprogramirati i upotrebiti na raznim uređajima, kao što su mobilni telefoni, televizori, tableti, radiji za automobile, itd.

Linuks, najpoznatiji po svojoj jako rasprostranjenoj upotrebi danas je Android.

Tako je, danas koristimo Linuks samo u mnogo manjem formatu na našim pametnim telefonima. Jako je lak za upotrebu i za modifikaciju. Možete da skinete jednu varijantu Linuksa, npr. Mint i da ga isprobate pomoću USB-a. Ako vam se dopadne sistem, možete ga u bilo koje vreme da ga instalirate. Ako želite OS nalik na Microsoft-ov Windows, a da radi čak i na najslabijem laptopu, tu je Linuks Mint. Ako želite nešto nalik na Apple-ov Mecintosh, tu je Ubuntu Linuks. Mogućnosti za razvoj Linusovog sistema su neograničeni, ali za sada, i dalje treba da vidi mnogo širu upotrebu na opakom tržištu operatvnih sistema.

Ipak, kamen temeljac za dalji razvoj je postavljen. Šta nas dalje čeka i šta će doneti nova izdanja Linuksa, ne znamo. Verujemo da ni mnogi drugi takođe neznaju, ali mogućnosti su tu, samo treba da se na mnogo pristupačniji način predstave javnosti kao jedna besplatna alternativa popularnih sistema današnjice. A verujemo da, ako je to već odrađeno sa Androidom, onda je moguće i sa nekim drugim sistemom koji će ozbiljno preokrenuti tržište.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *