Don’t be divided, stay united!

“Boja nečije kože, važna je koliko i boja nečijih očiju!” – Bob Marley

Širom zapadnog sveta, konsenzus koji je dominirao na javnoj svesti civilnog društva od kraja Drugog svetskog rata – zasnovan na ljudskim pravima, vladavini prava i univerzalno jednake vrednosti ljudskog života – polako se raspada. Iza svakog oblika diskriminacije nalazi se želja da se oni drugi ponize, pokore i ekonomski iscrpe i iskoriste.

Podele između bogatih i siromašnih, mladih i starih, manjina i većina, dominiraju u medijima i imaju veliki uticaj, čime se produbljuje borba za ravnopravnije i pravednije društvo. Živimo u vremenu gde se ispituju osnovne ideje evropske kulture i identiteta i postoji konfuzija vrednosti. Ključne reči su solidarnost, tolerancija, dogovor, jednakost kao mogućnosti različitih indetiteta koji žive u miru.

Rasizam kao varvarski čin

Rasistički pogled na svet ljudsku rasu deli po biološkom osnovu i onda tako podeljene grupe vrednuje. Rasizam je predrasuda zasnovana na značajnim fizičkim razlikama, najčešće je to boja kože, ali razlika može biti i nevidljiva, recimo – krv kao prenosnik navodnih rasnih razlika. To praktično znači da je rasista neko ko veruje da su određeni pojedinci ili grupe ljudi superiorniji ili inferiorniji u odnosu na druge na osnovu navodnih rasnih razlika.

Rasizam možemo videti na primeru nacističke Nemačke, gde je Hitler istrebio veliki broj Jevreja i Roma, danas strah Romima predstavljaju tzv. „naci“ odredi. Pre toga rasizam je uočljiv u ropstvu crnih ljudi – gde su ljudi verovali da je Biblija naznačila da su crni ljudi niža rasa. Ali rasizam je prisutan i u mitovima gde su Grci i Rimljani sve druge narode bez obzira na boju kože nazivali “varvarima”, kao i u postupcima ozloglašenog Kju Kluks Klana. Najveću socijalnu, etničku, pa i rasnu distancu danas možemo primetiti prema Albancima, Hrvatima, Romima, Muslimanima.

Rasizam još uvek nije iskorenjen u Srbiji, a zabrinjavajuće je što su rasistički stavovi prisutni i među decom i mladima. To potvrđuju i rasistički motivisani akti nasilja, govor mržnje, segregacija romske dece u školama, a neretko i izražavanje otvorene mržnje i netrpeljivosti prema Romima. Napadi na Rome su česti, kako fizički obračuni tako i u celini potcenjivački odnosi. Zabrinjavajuć je i odnos prema izbeglicama koje su došle iz, ratovima zahvaćenih, zemalja na Bliskom istoku. Rasizam je reč koja se teško podnosi, a rasne diskriminacije su postale sve veće.

fotografija koja ide unutar samog teskta 2

Diskriminacija je kad pitam prolaznike gde se nalazi određena ulica, a niko neće da mi odgovori jer misle da ću da im posle tražim neke pare ili da im nešto ukradem.

Rasizam je kada psuju ljude koji ne govore dobro srpski samo zato što su Romi.

(Zurafet S, 51 godina)

21. marta je obeležen Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije. Ustanovljen od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1966. godine. Povod za to bilo je brutalno ubistvo 69 demonstranata u južanoafričkom gradu Sharpeville 1960. godine. Masakr se dogodio tokom protesta protiv aparthejda, režima koji je sistematski sprovodio rasnu nejednakost i segregaciju.

Gotovo 70 godina kasnije, ubistva i nasilje motivisani mržnjom prema drugoj rasi su i dalje česti, a rasna diskriminacija je i dalje prisutna u društvima širom sveta. 

Kada su jednom pitali glumca Dragana Mićanovića, po njegovom povratku iz Londona, kako mu se čini Beograd, odgovorio je da se napredak vidi, da je grad lepši, ali da njemu na ulicama nedostaje mnogo više različitih “boja”, različitih kultura, da mu nedostaje ta vrsta komešanja i živosti na koju je navikao u Londonu.

Tokom Evropske nedelje protiv rasizma i rasne diskriminacije ustanimo protiv ugnjetavnja ljudi druge boje, vere, običaja, jezika; ipak smo svi sačinjeni od krvi i mesa, živimo na planeti zemlji, greje nas isto Sunce i dišemo isti vazduh.

Čovek treba da se bori protiv rasizma i podrži univerzalna ljudska prava i dostojanstvo. Da li smo članovi većine ili manjine, iste verske opredeljenosti, socijalisti ili liberali, radikalni ili konzervativni, moramo zajedno da radimo na odbrani zajedničkih vrednosti i javnog morala. Ako ne uspemo, ne postoji garancija da se užasi iz 1930. godine neće ponoviti. 

Izvor fotografija: UNITED For Intercultural Action

Izvor: www.runnymedetrust.org, www.unitedagainstracism.org, www.praxis.org.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *