Kako postati dobar u bilo čemu?

Šta uopšte znači biti dobar u nečemu? Polazeći od ličnog primera, a verujem da nisam u manjini, mnogo je lakše poverovati da je neko jednostavno rođen sa određenim veštinama koje ga čine dobrim matematičarom, dobrim gitaristom, dobrim programerom. Lako je porediti sebe sa drugima kada ne uspemo da uradimo nešto iz prve i pomisliti kako jednostavno nismo za to.

Mnogi su skloni odustajanju upravo zato što veruju da ne poseduju određene veštine i da nema smisla gubiti vreme radeći ono što nije za njih.

Sa druge strane, postoje i oni koji talente i veštine vide na potpuno drugačiji način. Vide ih kao nešto što se postepeno, kontinuirano razvija i veruju da se niko ne rađa dobar u nečemu. Veruju da, iako talenat igra određenu ulogu, nije dovoljan da odredi ko će biti dobar matematičar, gitarista ili programer. To ne znači da misle da su svi jednaki i da svi mogu biti genijalci, ali misle da svako može da radi na svojoj inteligenciji i sposobnostima i da se tokom vremena razvija.

Ova dva suprotstavljena pogleda na sposobnosti proučavala je Carol Dweck, profesor psihologije na Univerzitetu Stanford, i nazvala ih „fixed“ i „growth“ mentalitetima. Prvi inteligenciju vidi kao statičnu, dok drugi podrazumeva da se ona može razvijati i u tome je osnovna razlika između ova dva načina razmišljanja.

slika1

Kom mentalitetu ste više naklonjeni zapravo utiče na to koliko lako učite nove stvari i koliko ste uopšte spremni da se oprobate u nečemu novom. Ljudi često nisu svesni kojem od ova dva načina razmišljanja su skloniji, ali se očigledne razlike vide u njihovom ponašanju, posebno u njihovoj reakciji na neuspeh. Dok ga se ljudi sa „fixed“ mentalitetom plaše i pokušavaju da pobegnu od njega, ljudi sa „growth“ mentalitetom ga prihvataju kao sastavni deo učenja.

Prednost posmatranja sposobnosti i veština kao nečega što se razvija vremenom sa logičke strane ima mnogo više smisla. Pođimo od najjednostavnijih stvari. Niko od nas nije sposoban da razmišlja na apstraktan način ili da govori kada se rodi. Sve u čemu smo kasnije dobri u životu, morali smo da naučimo. Morali smo prvo da budemo loši. Prema tome, druga prednosti ljudi sa ovim mentalitetom je što oni prihvataju činjenicu da moraju biti loši u početku i da je potrebno mnogo vremena kako bi savladali određenu veštinu, te su zbog toga mnogo manje skloni odustajanju kada im nešto ne polazi od ruke. Još jedna prednost je što ovi ljudi kritike vide kao konstruktivne i uče iz njih, dok oni koji smatraju da su veštine fiksne i predodređene vrlo često beže od kritika, posmatrajući ih kao pokazatelje da nisu nadareni za nešto.

Naš način viđenja sopstvene inteligencije i sposobnosti može da utiče na to koliko ćemo uspešni biti u životu i da li ćemo dostići svoj lični maksimum. Dobra stvar je to što upravo vi odlučujete kojom ćete se filozofijom voditi u životu, i ako na vreme prihvatite to da je učenje postepen i kontinuiran proces, bićete otvoreniji za nove izazove i ispuniti prvi uslov da postanete dobri u bilo čemu.

Tijana Ninković

Izvori: https://www.brainpickings.org/2014/01/29/carol-dweck-mindset/

http://ebsp.s3.amazonaws.com/pdf/mindsett.pdf

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *