Da li smo stvarno toliko različiti?

        slika1     slika2

Posmatramo dve knjige koje imaju po 3,2 milijarde slova, a razlikuju se međusobno samo u jednom jedinom slovu.

       slika3    slika4

Upravo je tolika razlika između ove dvojice vrhunskih sportista. Ta razlika u svetu je poznata kao RASIZAM.

Naime, za boju naše kose i kože odgovoran je pigment melanin, koga proizvode ćelije melanociti. Ukoliko ove ćelije stvaraju veću količinu pigmenta, koža će biti tamnija; u suprotnom, manje melanina čini kožu svetlijom. Naučnici su izučavali gen za koji su otkrili da ima regulatornu ulogu i da „naređuje” drugim genima, od kojih i genu odgovornom za količinu produkovanog melanina. Tako će jedna varijanta „slova” poslati jači signal za stvaranje melanina, a druga varijanta slabiji; rezultat toga je tamnija ili svetlija boja kože.

Postavlja se pitanje zbog čega je prirodna selekcija favorizovala takvu varijantu „slova” koja daje jači signal za stvaranje pigmenta ljudima koji naseljavaju južnu hemisferu naše planete. Odgovor leži u različitim klimatskim uslovima. Koža koja je izložena visokim temperaturama, suvoj klimi, vedrom nebu tamnija je jer povećano stvaranje melanina predstavlja mehanizam zaštite kože od ultravioletnog zračenja.

slika5

Human Genome Project je projekat koji je uključivao analizu genetičke informacije više ljudi iz različitih delova sveta. Preliminarni rezultati pokazuju da unutar ljudske vrste Homo sapiens postoji 99,9% podudarnosti.

Zapitajmo se na kraju ovog teksta da li opravdano manje vredujemo ljude koji su različite rase od naše, da li imamo pravo da nešto što je priroda favorizovala kao korisno omalovažavamo.

Ana Živanović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *