Koliko možeš da veruješ svom sećanju?

Svaki put kada se priča ispriča, određeni detalji se promene, postaju življi ili za nijansu izblede. Na taj način se sećanje menja i vremenom evoluira. Mreža moždanih ćelija koja na to utiče nam takođe omogućava da pamtimo nove stvari i da se prisećamo. To je sistem koji skladno funkcioniše, naizgled savršeno. Ali prilikom prisećanja i obnavljanja zapamćenog, lako može da dođe do dodavanja detalja, do oduzimanja i prekrajanja. 

Zaboravljanje je neophodno da bi bilo pamćenja, i obrnuto, povezani su i jedno drugim uslovljeni.

Šta je lažno sećanje?

Zvuči nestvarno sećati se nečega što nisi doživeo. Odakle mi to, a nisam bio tamo? Lažna sećanja su potpuno moguća i lako može da dođe do manipulacije tom pojavom. Sećanja mogu da se kreiraju i sa slika ili na osnovu tuđih priča. Jednostavno se usvoji detalj tuđeg događaja kao svoj i nesvesno se doda u lični katalog. Kako se pronalaziš u tuđoj priči kada uopšte nisi bio tamo? Sećanje se dopunilo elementima sa slika i iz brojnih prepričavanja u toj meri, da se prosto zapitaš sa kim si tamo bio i kako je ono beše bilo. Zapravo nisi ni bio, jer je to samo projektovani impuls koji se usadio u tvoju memoriju. Uljez je, ali je našao lepo mesto među tvojim sećanjima. 

Iako sama sintagma „lažno sećanje“ gotovo da liči na oksimoron, na spoj onog što se ne može spojiti, zaista postoji. Koristi se pri manipulativnom krivičnom ispitivanju, a i na nekim terapijama psihičkih oboljenja. Nije hipnoza, zasniva se na sugestivnom izlaganju događaja koji se nikad nisu desili i za koje ispitanik na kraju poveruje da ih je sam izvršio, pa čak kreira neka spostvena sećanja. Sve to to na osnovu mašte i jakog spoljašnjeg sugestivnog uticaja. U toj situaciji um ne razlikuje stvarno od nametnutog, pa ono lažno sećanje biva tretirano kao pravo. 

Emocije i sećanje

Neraskidivo su povezani, jer nam je u prirodi da pamtimo ono što nam je važno, što nam izaziva sreću, bol, strah, tugu, nemir, radost. Elementi upamćenog jednostavno bivaju obeleženi emocijom i teže ih je zaboraviti. Ali mogu li se razdvojiti? Može li se zapamtiti uspomena, a zaboraviti emocija? Nešto po principu – oljuštim jabuku i pojedem samo koru. Takođe, može li se ta celina potpuno izbrisati, da nema ni jedne ne druge? 

Naučnici se dosta bave i ovom oblašću i došli su do zaključka da je lakše odvojiti emociju povezanu sa određenim sećanjem, nego istisnuti kompletno sećanje iz sistema. Ono je umreženo i povezano, nervi su ga upili – kao pamuk koji upije kap, ona je svuda u tkanini i ne može se apstrahovati precizno i kompletno. Tako emocija koja boji sećanje ima veliki značaj za ceo korpus zapamćenog. Sve te kapljice sećanja koje tkanina mozga upije pomešaju svoje boje i daju kompletnu paletu. Istraživanja koja se time bave su u začetku i nastoje da prodube saznanja o vezi koja postoji između emocije i sećanja. Zamislite kada bi mogao da se odvoji strah od ružne uspomene. Ona bi ostala samo obična uspomena, neutralna i bezbojna, kao kap vode.

slika1

Da li je tako bilo?

Čini se da se sećaš svih drugova iz srednje, a onda jednog od njih na ulici ne prepoznaš, jer ima drugačiju frizuru. Nije tvoja greška, sećanja se menjaju, vezuju se za situaciju i kontekst, za celinu. Ako se promeni jedan deo, teže se primenjuje zapamćeno. Pritom, sećanja se menjaju. Šabloni po kojima se to dešava nisu veoma jasni i zavise od mnogo faktora, ali se ipak dešava. Treba prihvatiti činjenicu da nema savršenog, ni nepromenljivog sećanja. Cela mreža se menja i talasa, tako da je sve što je u sistemu podložno izmenama. 

Naše viđenje stvarnosti zavisi od onoga što je upamćeno. I današnji dan će uskoro biti sećanje, pa valja početi odmah sa građenjem lepših uspomena. 

Izvor fotografija: www.pinterest.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *