Čemu nas uče bajke?

Magični Diznijevi crtaći obeležili su detinjstva ljudi sa svih krajeva sveta i danas ih sa nostalgijom gledamo. Nežna atmosfera, dirljiva prijateljstva, romantični hepiendovi greju nam dušu i vraćaju nas u najbezbrižnije dane, koliko god da smo stari. Pružaju nam ohrabrujuću poruku da dobro uvek pobeđuje zlo i da vredi verovati u ljubav, čuda i pravdu.

Ali dosta se razmatra da li je sve u Diznijevim crtaćima nevino i poučno za decu. Skrenućemo pažnju na potencijalne negativne poruke koje je teže primetiti.

Kakvi su likovi iz bajki? 

Postoje dva tipa – izrazito dobri i izrazito loši. Prvi su oličenje plemenitosti, nesebičnosti; dok su drugi bez ikakvog morala i savesti, lažu, varaju, ubijaju…

Da li je poučno za decu da uče da su ljudi samo „crni“ ili samo „beli“, budući da se u stvarnom životu tako jednostavni tipovi ne sreću?

Takođe je upadljivo što su u bajkama predstavnici dobra uvek lepi i privlačni, a njihovi suparnici prilično neatraktivnog izgleda. Jasna je poruka generacijama koje tek stasavaju: lepi ljudi = dobri ljudi, ružni = zli. Nije čudno da deca, koja u svom najranijem dobu upijaju svaki primer odraslih, poruku shvate bukvalno.

Psiholozi su već dokazali eksperimentima da većina ljudi ima određene predrasude o moralu ljudi na osnovu njihovog izgleda. Lepima i harizmatičnima lakše se opraštaju greške, njihove mane u našim očima izgledaju manje značajne. Jedno isto dobro delo više se vrednuje ukoliko ga je počinila atraktivna osoba, nego ako je došlo od strane nekoga ko se ne uklapa u popularne kriterijume lepote. Dokazano je da osoba čak ne mora da bude suprotnog pola od nas da bismo vrednovali njene osobine prema spoljašnjem prvom utisku. Da li smo ovo naučili u detinjstvu popularizacijom savršenih princeza, prinčeva i ružnih, starih veštica?

Ako želimo da prevaziđemo opštu površnost koja je zahvatila svet, trebalo bi da se pitamo šta je i kako formiralo ovaj fenomen.

Kakva je ljubav u popularnim bajkama?

Komična je naivnost zaljubljenih princeza. Pepeljuga se udala za čoveka sa kojim je jednom plesala da bi je on spasio od njene paklene porodice. Mala Sirena se odrekla svog identiteta, porodice, glasa, samo da bi se približila zgodnom nepoznatom momku. Snežana i njen princ su se upoznali na kraju crtanog filma, kada ju je on, oduševljen njenom lepotom, poljubio i oživeo. Razume se da su svi oni živeli srećno do kraja života, ali ostajemo uskraćeni za objašnjenje kako taj srećan život sa srodnom dušom zapravo izgleda.

Poznati psiholog Erik From još je na početku 20. veka primetio u svojoj praksi da je promovisanje idealne romantične ljubavi izazivalo nerealna očekivanja od ljubavnih odnosa. Romantični filmovi nam šalju poruku da je za ljubavnu sreću dovoljno da dvoje budu pogođeni iznenadnim naletom emocija i zanemarljivo je da li njihove ličnosti odgovaraju jedna drugoj. From ističe da se ta početna zaljubljenost, na koju se mnogi parovi oslanjaju, bez izuzetka, troši i nestaje.

Naravno, bilo bi preterano kada bismo svakom filmu ili knjizi pristupili ovako oprezno, pitajući se da li mogu štetno da utiču na nas. Svakako treba da dopustimo sebi povremeni beg u ušuškani svet bajki, dok znamo da u tom svetu vladaju drugačije zakonitosti.

Činjenica je da naše ličnosti čini sve ono što smo ikad videli, čuli, osetili… Zanimljivo je i korisno saznati zašto verujemo u to što verujemo, zašto volimo ili ne volimo određene stvari, kako bismo bili svesniji i otvoreniji da se menjamo i napredujemo.

Ana Dajević

Izvor fotografije: www.pinterest.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *