„Luk, ja sam tvoj otac…“

Danas se obeležava Dan DNK, u čast 25. aprila 1953. godine, kada su Džejms Votson, Frensis Krik, Moris Vilkins i Rozalind Frenklin objavili rad o strukturi DNK. 

slika 1 - dnk

U svakoj modernoj živoj ćeliji na svetu nalazi se centralni kontrolni sistem, zapis na osnovu koga ćelija funkcioniše, na osnovu koga se razmnožava i koji kontroliše njeno ponašanje. Ovaj kontrolni sistem se sastoji od DNK, dezoksiribonukleinske kiseline. DNK sadrži uputstva za razvoj i pravilno funkcionisanje svih živih organizama. Gotovo sva živa bića svoj genetski materijal nose u obliku DNK, koja ima važnu ulogu u prenosu genetičkih informacija sa jedne na drugu generaciju i sadrži uputstva za građenje neophodnih ćelijskih organela i proteina. 

Segment DNK koji prenosi ta važna uputstva je gen. 

Gen je fizička i funkcionalna jedinica nasleđivanja, koja prenosi naslednu poruku iz generacije u generaciju.

Ćelije sadrže DNK organizovan u duge strukture koje se zovu hromozomi. Geni su linearno raspoređeni duž hromozoma.

DNK se sastoji od manjih jedinica koje se nazivaju nukleotidi. DNK se prirodno pojavljuje u obliku dve spirale, a nukleotidi se nalaze na svakoj spirali i dopunjavaju jedni druge. Svaka spirala može poslužiti za stvaranje još jedne spirale – to je fizička metoda stvaranja kopija naslednih gena. 

slika 2 - hromozomi

DNK sadrži informacije u vidu nizova baza: adenozina, timina, guanina i citozina, koji se najčešće označavaju skraćeno kao A, T, G i C. Nizovi ove četiri baze čine genetski kod, na osnovu koga život funkcioniše. Ovaj kod, kada se napiše slovima, obično izgleda kao dugačak, besmislen niz slova: ATGCCTAAATCTG… Građa gena je, zapravo, građa same DNK i ogleda se u tačno određenom redosledu nukleotida (A, T, C i G). Promena tog redosleda, manjak ili višak nukleotida, rezultira u promeni funkcije gena i naziva se genska mutacija. Svaki put kada se ćelija deli, DNK mora biti iskopirana u dve kopije, po jedna kopija za svaku novu ćeliju. 

slika 3 - oči

Geni koji su odgovorni za nasledne odlike nemaju svi istu vrednost. Ako majka, recimo, ima kestenjaste oči, a otac plave, dete neće imati kestenjasto-plave oči. Kestenjasti gen, pošto je dominantan, sprečava plavi gen da dođe do izražaja. Taj plavi gen zove se recesivni gen. Dominantni geni pokazuju dve veoma značajne osobine: izražajnost i probojnost. Ako dete nasledi kestenjasti gen od majke i plavi gen od oca, imaće kestenjaste oči, jer je kestenjasto dominantno u odnosu na plavo. Ali, sačuvaće u svojim hromozomima plavi gen koji ovog puta nije došao do izražaja. Ako to dete, kad odraste, sretne partnerku kestenjastih očiju koja takođe u svojim hromozomima nosi plavi gen koji nije došao do izražaja, slučaj koji raspoređuje njihove hromozome može dovesti do toga da se plavi gen oca i plavi gen majke sretnu u novostvorenom genetskom nasleđu. Tako će njihovo dete imati plave oči, iako roditelji imaju kestenjaste oči. Ako oba roditelja imaju plave oči, dete onda može imati samo plave oči „plavih odlika“, odnosno sive ili zelene oči.
Tako se svako dete upisuje u svoje rodoslovno stablo, s tim da neka posebna odlika može da preskoči jednu generaciju: da postoji kod jednog dede, ili jedne bake, da je nema kod roditelja, a da se zatim pojavi kod unuka.
Dominantne karakteristike su pegavost, široke nozdrve, a recesivne karakteristike su plave oči i  svetla kosa.

slika 4

Više od polovine danas poznatih osobina čoveka determinisana je dominantnim genom, i to: 

  • osetljivost na fenil-tiokarbamid (supstanca koja se u antropologiji koristi za ispitivanje mogućnosti osećanja gorkog ukusa); 
  • sposobnost uvrtanja jezika u trubu; 
  • beli pramen kose kod muškarca; 
  • slobodan ušni režanj; 
  • maljavost na drugom članku prstiju; 
  • guste obrve; 
  • spojene obrve; 
  • uzan i dug nos; 
  • rupica u bradi (u kosti) i dr. 
  • Rh+ krvne grupe
  • ravna kosa

slika 5 - dnk kosa

Recesivno se nasleđuju alternativne osobine, među njima i kovrdžava kosa.

slika 6 kovrdžava kosa

Talasasta kosa je međuprodukt i određena je jednim dominantnim i jednim recesivnim genom od roditelja. 

Izvori teksta: www.wikipedia.org; www.ringeraja.rs

Izvori slika: www.nih.gov; www.hdnux.com; www.popsugarassets.com; www.stylesnme.com; www.youtube.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *