Kako je nastala Kolarčeva zadužbina? Kome u čast?

Redovno je posećujemo kada su na programu muzička dela koja se ne zaboravljaju. Tamo postoji mogućnost da usavršite neki od stranih jezika ili pak počnete sa učenjem novog. Nije retkost da ćete upravo u nekoj od Kolarčevih galerija prisustvovati senzacionalnim radovima mladih, starijih slikara ili slikara srednje generacije. Često je moguće prisustvovati i projekciji kultnih filmova, za sva vremena, a večeri poezije i promocija velikih književnih dela spadaju u uobičajenu praksu zadužbine koja nosi naziv, Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca.
Ko je bio Ilija Kolarac? Kada je i kako došao na ideju da osnuje dvoranu  koja nosi njegovo ime? I kome u čast? 

Verujem da veliki broj ljudi i ne sluti koji bi to mogli biti odgovori na postavljena pitanja, ali redakcija časopisa InterFon je dužna da odgovori na zagonetnosti koje sa sobom nosi postojanje Kolarčevog Narodnog Univerziteta. 

Ko je bio Ilija Kolarac?

Ilija Milosavljević rodio se 1800. godine u selu Kolarima, kod Smedereva. Kasnije je dobio nadimak Kolarac po mestu rođenja. U svom selu učio je osnovnu školu, a u Vršcu je radio u trgovini i učio trgovački posao. Iz Vršca se 1817. preselio u Beograd, gde je postao trgovački kalfa. Tu se i oženio Sinđelijom, kćerkom trgovca Milutina Radovanovića, kod koga je radio. Svoju prvu radnju otvorio je u današnjoj Dubrovačkoj ulici. Svoje interesovanje za književnost i prosvetu iskazuje time što, zajedno sa ženom, 1854. postaje član Matice srpske. 

Godine 1878. bio je optužen i osuđen za veleizdaju, za učešće u Topolskoj pobuni, koja je za cilj imala svrgavanje kneza Milana Obrenovića i dovođenje na vlast Petra Karađorđevića. Kako nije imao dece, Ilija Milosavljavić Kolarac je celokupnu imovinu zaveštao srpskom narodu. Godinu dana pre svoje smrti sastavio je testament u kome je odredio „da se od svega imanja obrazuje fond iz koga će se vremenom imati podići srpski univerzitet“.

U zatvoru je proveo nekoliko meseci, posle čega je pomilovan. Iz zatvora se vratio narušenog zdravlja i iste godine, 6. oktobra (po starom kalendaru) umro je u svojoj kući na Stambolkapiji, u 78. godini života.

slika1

Na koji način je pomogao srpsku kulturu? 

Ilija Milosavljević Kolarac 1861. godine osnovao je Književni fond. On je i pre toga pomagao književnicima da objave svoja dela, ali to nije činio redovno i sistematski, zato je odlučio da, dok ima dovoljno prihoda, godišnje izdvaja 100 dukata za podršku književnosti i objavljivanje dela na srpskom. Do 1874. pomogao je objavljivanje 42 dela, među kojima je najviše bilo prevoda. Kolarac je testamentom iz 1877. ostavio 10.000 dukata za Književni fond Ilije M. Kolarca da bi pomagao „ljudima koji pišu za narodnu prosvetu, a nisu u stanju sami u štampu davati“. Odbor je takođe bio ovlašćen da izdaje udžbenike i poklanja ih siromašnim učenicima. Knjige čije je objavljivanje pomagao Fond morale su biti štampane ćirilicom. Kolarac naglašava da sredstva treba da budu dostupna i Srbima „sa one strane“, odnosno izvan tadašnje Kneževine Srbije, ako njihova dela zaslužuju pomoć. Odbor Fonda imao je pravo i dužnost da određuje koji će rod književnosti i u kojoj meri pomagati. Književni fond je pomogao otkupom roman Nečista krv B. Stankovića. Takođe je pomagao i časopise: Vilu, Neven, Srpski književni glasnik, Misao, Bosansku vilu, Književni sever i dr. U kasnijem periodu, Kolarčev narodni univerzitet objavljivao je separate predavanja održanih na tribini KNU ili cele cikluse u zasebnim publikacijama.

slika2

Kada je nastala Kolarčeva zadužbina?

Zadužbina Ilije Kolarca počela je da se zida 1929. Zatim je podignuta velika koncertna dvorana sa oko 1200 mesta, tada najveća u Beogradu. Naredne godine odlučeno je da se i prema ulici podigne novi, trospratni objekat po projektu arhitekte Petra Bajalovića. Završena je 1932. godine. Proglašena je za spomenik kulture.

slika3

Osnovni cilj Univerziteta od početka je bio „da širi naučna znanja i shvatanja, da razvija uticaj primenjenih nauka u narodnom životu i privredi, i da neprestano poučava u pojedinim veštinama i umenjima“. Pošto se nauka stalno razvija i napreduje, stalne su i potrebe za novim znanjima. Stoga su na tribini Kolarčevog univerziteta naši stručnjaci kontinuirano izlagali nove rezultate do kojih su u svojim istraživanjima dolazili. S druge strane, pored visoke nauke, tribina je bila posvećena i popularizaciji naučnih znanja i umetničkog ukusa. Zato su se dostignuća iz prirodnih, društvenih i humanističkih nauka izlagala na kratak, jasan, pregledan i privlačan način. S tim ciljem, Kolarčev narodni univerzitet održavao je stalnu vezu društva sa tekućom kulturom, naukom i umetnošću i nastojao je da izaziva naučno interesovanje kod najšire publike. Takođe je bio otvoren za važne teme iz kulturne istorije. Narodni univerzitet bio je čvrsto utemeljen u srpskoj kulturi, ali je osvetljavao i druge kulture da bi time širio opštu prosvećenost i pomogao društvu da se uklopi u širu zajednicu svih naroda. Programi Univerziteta bili su otvoreni za jugoslovenske i slovenske teme, a posebno za osvetljavanje slovenskih uzajamnosti. U tom cilju od početka je prepoznat značaj učenja stranih jezika, pa se u okviru Univerziteta otvara Škola modernih jezika.

Narodni univerzitet se razvijao i kao kulturni pokret. Nije se zadržao samo u Beogradu, već se širio svuda tamo gde za to bilo uslova. Takođe je bio povezan sa ostalim institucijama ovog tipa u zemlji i sa njima razmenjivao predavače i programe.

Izvor informacija/fotografija:  www.kolarac.rs,  www.wikipedia.org , www.google.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *