Konzumirate li sa stilom?

Moda je prolazna, a stil je večan. Prolazno je i ovo što nosimo, oblačimo, besomučno kupujemo. A kupujemo dosta. Najbolji dokaz za to je to koliko se garderobe proizvede godišnje. Globalna proizvodnja se na godišnjem nivou udvostručila između 2000. i 2014. godine. Dakle, ako se pravilo 4 majice po čoveku, sada se pravi 8. Da li nam stvarno treba sva ta garderoba i gde ona ide?

„Dress to impress“

Nema potrebe da detaljišem i naglašavam u kojim se sve pravcima društvo menja i kako tehnologija, mediji, društveno stanje današnjeg doba utiču na potrošnju. Jednostavno nam je nametnuta iluzija da nam treba više, da mora da se izgleda kao iz novina ili sa ekrana i da uvek treba kupovati i imati novo. Ta potrošnja vodi ka većoj ponudi i proizvodnji.

Princip „dress to impress“  u znatnoj meri utiče na okruženje, kao i sama proizvodnja.  Tone pesticida se izruče na polja pamuka širom sveta, a ogromne količine veštačkih boja kojima se naša omiljena odeća farba, otpusti se u toku pranja i ode u tekuće vode. Te nuspojave retko padaju na pamet bilo kome od nas kada kupuje i bira šta će da obuče.

U proseku  jedan kilogram odeće „izazove“ 23 kilograma štetnog gasa. Garderoba se danas nosi duplo kraće nego što je to bio slučaj pre 15 godina. Kako se potreba potrošača toliko promenila i povećala? To je ta iluzija usađivana sa svih strana, kroz medije i reklame, na društvenim mrežama, preko onoga što nam je svakodnevno dostupno. Industrija je probila sebi put do ciljnog dela ličnosti potrošača – do želje da izgleda bolje / da izgleda bolje od nekoga / da pokaže da ima i koliko / da odećom nadglasa svoju nesigurnost. Zvuči naivno, ali ti bazični elementi psihologije svakog od nas u korenu su reklama i marketinških kampanja.

slika1

Šta učiniti?

Troše se velike količine vode, zemljišta i neobnovljivih zaliha energije. Ono što bi prvo moglo da se uradi je da se pređe na obnovljive izvore i da se poradi na regulisanju viškova i otpada. Takođe bi se mogla smanjiti potrošnja hemikalija pri farbanju i izradi materijala.

Kako reciklirati odeću? Danas to nije tako jednostavno, jer se tkanina najčešće sastoji od složene mešavine materijala i sadrži neretko dosta poliestera. Estrahovanje osnovnog vlakna je komplikovano i oštećuje materijal. Ceo proces treba još usavršiti i sačekati da dođe u naše krajeve.

Neke od velikih modnih i konfekcijskih kuća određenim projektima doprinose tome da ne ostanemo zatrpani sopstvenom iznošenom odećom. Tačnije, organizuju akcije kao što su „Staro za novo’“, „Reciklirana moda“, „Obuci se zeleno“. Radi se i na poboljšanju kvaliteta materijala, pa će neki od njih, na primer, biti izdržljiviji u ekstremnim uslovima i pogodniji za bavljenje sportom i otporniji na razvlačenje i skupljanje.

Treba raditi i na svesti potrošača i na toj prividnoj potrebi. Možda je samo potrebno kvalitetnije, ne i više. To je ona stara – bitan je kvalitet, ne kvantitet. I malo kretivnosti. Svako od nas zna šta mu se sviđa, pa lako može da prepravi, prekroji, preradi i napravi od već  postojećeg to što mu treba. Malo mašte i od starog za tren oka postane novo.  

Stil jeste večan i moda je nešto što odlikuje jedno doba i daje mu sliku i siluetu. Ipak, masovna proizvodnja nije večna, otpad i višak treba ograničiti. Pored te bolje i svesnije proizvodnje, svi bismo bili i zdraviji i lepši. Kupujte samo ono što vam treba, kupujmo sa stilom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *