Manipulišite svojom koncentracijom

Koncentracija je kod svih nas prisutna i moguće ju je maksimalno iskoristiti, međutim, često ne umemo da je usmeravamo na pravi način. 

Važno je razumeti da, iako svi možemo maksimalno da se skoncentrišemo, nije kod svakog isti i  način na koji to radi. Zato ove savete nemojte uzimati „zdravo za gotovo“, već pronađite način koji vama najviše odgovara i daje najbolje rezultate. 

  1. Pripremite okruženje za učenje. Pod ovim se ne misli na kompletno preuređivanje sobe, već na to da vam na dohvat ruke bude sve ono što vam je neophodno da ne biste kasnije pravili pauze tragajući. Pustite muziku koja vam odgovara za rad ako ne volite tišinu, ali se trudite da to nije ona koja vas navodi da zamišljate sebe na koncertu. Budite sigurni da ste offline i da su isključeni svi uređaji koji bi mogli da vas ometaju. 
  1. Odredite vreme potrebno za obavljanje zadatka. Na ovaj način ćete se posvetiti samo tom zadatku dok ne završite i eliminisaćete bespotrebno produžavanje obavljanja zadatka. Važno je odrediti i vreme kada ćete početi sa radom, jer svako od nas ima bioritam koji treba da prati. Ako ste navikli da se dobro naspavate, pa da potom radite, nemojte mučiti sebe i ustajati rano, a da to vreme koje je „najproduktivnije“ provedete u polusnu. 
  1. Podelite rad u intervale. Ako zadatak koji treba da obavite iziskuje više vremena, onda ga podelite u celine; tako ćete biti produktivniji za vreme rada, a moći ćete i da odmorite.
  1. Usredsredite misli na ishod.  Bilo da je u pitanju učenje ili neka aktivnost na poslu pokušajte da date sebi odgovor na pitanje „Šta je ono što ću dobiti ovim?“. Tako mozak pripremate da se zainteresuje za zadatak i pristupi njegovom rešavanju.

Focus

  1. Učinite rad zanimljivim. Ono što nam je dosadno, ne privlači pažnju. Međutim, svesni da nekad i ono dosadno treba raditi, učinite uslugu sebi i stvorite od toga nešto zanimljivo. Mentalne mape mogu biti dobar alat za vizualizaciju i kreativan način stvaranja slike u glavi.
  1. Izbegavajte aktivnosti koje vaš mozak čine sporim. Postoje određene aktivnosti koje vaš mozak čine usporenim i umornim. 

Trudite se da vaše slobodno vreme ispunite aktivnostima koje unapređuju rad vašeg mozga, a to može da bude učenje tekstova pesama, što kod svih nas ide prirodnije nego učenje bilo čega drugog. Brojevi takođe razvijaju mozak; računajte bez upotrebe kalkulatora za proste matematičke operacije kada god možete. Logičke igre i igre pamćenja su takođe dobar način za vežbanje koncentracije, a lako su dostupne i rešavanje može biti veoma zabavno. 

  1. Opustite se. Najvažniji deo posle rada jeste relaksacija. Da li ćete otići na trening, ples, izaći sa prijateljima, prošetati svog psa, vaš je izbor. Dajte sebi vreme za odmor i skupljanje energije za sledeću aktivnost. To oslobađa stresa, utiče na vaše raspoloženje i zdravlje.
  1. Uključite u ishranu više sastojaka koji su hranljivi za mozak. Hrana bogata nezdravim ugljenim hidratima može da ulenji moždanu aktivnost. Proteini, s druge strane, imaju pozitivan efekat i podstiču moždanu aktivnost. Ishrana bogata omega 3 masnim kiselinama čisti krvne sudove i dopušta nervnim ćelijama da nesmetano funkcionišu. Pokušajte da smanjte unos alkohola, brze hrane, hrane bogate lošim šećerima i nikotin.

Milena Stanojević

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *