Kaligrafija

Rukopis nam pokazuje kakva je neko ličnost. Ipak, iza nekog rukopisa može da stoji niz drugih faktora koji utiču na lepo pisanje. Omogućava nam da otkrijemo koji jezik je pisac koristio, zatim način i stil slova koje je primenio. Element koji ide uz rukopis je ništa drugo nego veština lepog pisanja, odnosno kaligrafija.

Kaligrafija (od grčkih reči καλλιγραφία “lepo pisanje”) je umetnost pisanja slova. Ona diže umetničku vrednost jednog teksta, bilo da je to poezija ili proza. Takođe, ona ne mora jasno da izrazi sama slova, već prikazuje lepotu veštine jedne ruke. Kao sastavni element svih naroda koji poseduju pismo, kaligrafija je umetnost koja obogaćuje ne samo jezik, već i tradiciju samog pisanja, jedno od najvećih otkrića čovečanstva.

Kaligrafija dalekog istoka: Kina i Japan

Još od prvih zapisa na kostima životinja, kinesko pismo je samo po sebi umetnost. Zapisivali su ih učeni mudraci koji su ujedino bili i vešti slikari. Čak i danas, u okviru tradicionalnog kineskog slikarstva, lepo pisanje ideograma je osnova po čemu se meri veština likovnog izražavanja. Nakon ujedinjenja Kine u III veku p.n.e. prvi car Ćin naredio je svom velikom činovniku Li S’u da standardizuje sve ideograme u kompaktan stil poznat kao stil malog pečata. Međutim, pisanje u tom stilu je bilo naporno, pa je došlo do pojave činovničkog stila, sa potezima koji su oštriji i sažetiji. Činovnički stil je kasnije postao običan odnosno pravi stil, kaišu. Kaišu je stil koji ostaje i danas u Kini i Japanu kao idealan stil pisanja.

slika1

(Kinesko pismo)

slika2

Danas se u Kini, kao i u Japanu, mnogo ceni lični rukopis. Predstavlja i neku vrstu psihološkog profila u obe zemlje. U Japanu se CV i motivaciono pismo pišu rukom, a ne na kompjuteru, jer pokazuje kakva je individua i da li je sposoban za rad u kompaniji.

Japanska kaligrafija je nastala malo kasnije, jer su Japanci primili kinesko pismo tek u V veku nove ere. Ipak, za samo tri veka od uvođenja pisma, doterali su veštinu pisanja na izuzetno visok nivo, toliko da je od “travnatog stila” pisanja ideograma nastalo slogovno pismo hiragana, koje se danas u japanskom jeziku koristi za konjugacije glagola i gramatičke odrednice. 

slika3

(Travnati stil)

slika4

(Hiragana)

Arapska i persijska kaligrafija

Krećući se zapadno od Kine, dolazimo do prisutnosti arapskog pisma. Samo pismo koje je korišćeno za zapis Kur’ana, svete knjige muslimana, namenjeno je za rukopis. Većina fasada džamira sadrži lep rukopis jednog ili više stihova iz Kur’ana. Ono što je doprinelo formiranju izgleda arapskih slova je korišćenje qalama, pisaljke od sušene i isečene trske. Od perioda nastanka islama do danas, stilovi su se menjali, ali među njima su se posebno istakli stilovi nash i nastalik.

Nash stil je prisutan u arapskim zemljama, od Maroka do Iraka, kao i u Persiji. Ono je standardni stil u štampi na arapskom i persijskom jeziku. Ono je namenjeno za lepo, jasno i brzo pisanje teksta.

slika5

(Arapski jezik)

Sa druge strane, u Persiji se razvio stil nastalik. Odlika ovog pisma je to što slova “vise” jedna o drugo. Danas se najviše koristi za zapis jezika Urdu i persijskog (mada samo kao prikaz kaligrafije). 

Evropska kaligrafija

Tokom istorije, kaligrafija je bila prisutna i kod Grka i Rimljana, ali se naročito razvila nakon raspada Zapadnog rimskog carstva i širenja hrišćanstva kod nekadašnjih varvarskih naroda. U okviru crkvene službe, i kod katolika i pravoslavaca, pisanje se smatralo “pisanom molitvom”. Monasi su pisali molitve iz Biblije na pergament. Alat koji je bio značajan za evropsku kaligrafiju je guščije pero. Takođe, odlika starrih srednjovekovnih rukopisa je iluminacija, tj. slikovna obrada jednog rukopisa.

slika6

(Evropska kaligrafija)

Na našim prostorima, kaligrafija na ćiriličkom pismu se istakla naročito u „Mirosavljevom jevanđelju”. Takođe kao dobar primer važnosti pisanja na našim prostorima je i Povelja cara Dušana Hilandaru.

slika7

(Miroslavljevo jevanđelje)

Kaligrafija danas

Sa dolaskom Gutenbergove štamparske prese, značaj rukopisa se umanjio, ali kaligrafija se održala. Danas kaligrafija ima ulogu u pravljenju fontova, kako za običnu, tako i za digitalnu štampu. 

Kaligrafija je umetnost koja i danas živi. Možemo reći da svako od nas poseduje stil kojim se koristi tokom života, ali stalnim vežbanjem pisanja, usavršavamo našu veštinu ruke i pamćenja. Lepo pisanje omogućuje nam da bolje zapamtimo stvari i da se izrazimo, tj. da prikažemo naše poštovanje prema određenoj stvari.

Izvor za tekst:
Encyclopaedia Britannica Ultimate Reference Suite
http://www.japantimes.co.jp/news/2015/06/30/business/handwriting-isnt-wall-fax-machines
http://archive.wired.com/culture/lifestyle/news/2007/07/last_calligraphers
http://www.huffingtonpost.com/dr-claudia-aguirre/how-handwriting-sharpens-your-mind_b_8203890.html

Izvor slika:
https://ja.wikipedia.org/wiki/草書体
http://news.ameba.jp/20140327-668/
http://www.cityu.edu.hk/lib/about/event/ex_calligraphy2/cursive_chi.htm
http://shakyoya.ocnk.net/product/40
http://www.eminesaglambakan.com/en
http://www.bitlanders.com/blogs/calligraphy-with-nastaliq/200799
https://merryfarmer.wordpress.com/tag/illuminated-manuscripts/
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Miroslav%27s_Gospel_001.jpg

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *