Dobrodošao u Beograd. Dobrodošao na fakultet. Dobrodošao na dvanaestu planetu.

Košulja i pantalone ispeglani. Cipele spretno ispolirane. Sat doteran u sekundu, parfem odabran. Indeks u rukama. Polaziš upravo na fakultet, postaješ i zvanično deo kolegijalne asocijacije. Prvo predavanje počinje uskoro. Šta za tebe to predstavlja? Svi govore o nekim brucošima, kolokvijumima, budžetima, uslovima, ESPB bodovima, menzama, cimerima, karticama, a ti ne znaš posle svega toga ni da kažeš svoje ime i prezime. Ipak ideš dalje i ne posustaješ, pitaš se šta je lajt-motiv koji će te pratiti svuda kroz život? Borba. Motivacija koja često treba da se izvuče iz naftalina, ali koje sigurno ima. I treba da upamtiš: studiranje je najteži, ali najlepši period života.

Zimski semestar za sve studente uveliko je u toku, mnogima su kolokvijumi u toku i nakon određenog vremenskog perioda provedenog u Beogradu, tačnije puna dva meseca, osećam potrebu da podelim samo jedan deo onoga što sam proživeo u ovom magično-mističnom gradu. Svoje pisanje posvetio bih svim budućim brucošima, prvenstveno, ali i svima onima koji bi možda želeli da se prisete dana kada su obavljali tu ulogu, a i onima koji je trenutno obavljaju. Možda je po mišljenju mnogih prerano govoriti o takvim iskustvima, ali su ipak dosta sveža i mogu pomoći mnogima u prevazilaženju početničkih grešaka.

Kao neko ko dolazi iz vrlo male sredine, gde si mogao svuda da prošetaš i stigneš usput da sretneš druga koji se vraća sa treninga, očevog kolegu koji žurno trči iz prodavnice da bi stigao na posao pre završene pauze, došao sam u Beograd. Prestonicu naše države. Višemilionsku metropolu. Ne poznajem skoro nikoga, gledam u sve tramvaje, trolejbuse i autobuse. Brojevi linija na njima predstavljaju stepen moje zbunjenosti. Znam samo da kad uđem u jedan od njih, ako čujem iz validatora: sledeće stajalište – nešto nerazumljivo, izlazim odmah na tom istom i krećem da paničim. Jednom sam tako krenuo ka Beograđanki, završio kod Pravnog fakulteta, pa posle u Nemanjinoj. Kako – ne znam! Samo sam hteo da izvadim personalizovanu karticu. I… ništa više. Svaki student koji iz provincije dođe u veliki grad ima ovakav problem, ali naravno kada se provede određeno vreme u ovom mestu adaptacija je neizbežna i conditio sine qua non, jer ako se ne adaptiraš prosto nećeš moći dalje da funkcionišeš. To ne treba nikoga da uplaši, danas svakako postoje savremeni uređaji koji na svakom koraku mogu da usmere čoveka da se vrati na pravi put i krene tamo kuda se uputio. Čarolija tek kreće kada pet autobusa na istoj liniji prođu, jedan iza drugog, pored tebe, a ti moraš da čekaš ispred pekare druga koji je ogladneo. Kako posle da se i tebi nešto ne jede?

Studiranje sa sobom nosi mnoštvo drugih stvari sem učenja i polaganja ispita. Pod tim se podrazumeva da moraš svakoga dana da misliš o tome kada ćeš se probuditi, kada ćeš stići da pojedeš nešto i šta će to biti? Za mnoge studente uporište sreće jeste postojanje studentskih restorana, nazvanih: menze. Posebno za neprobirljive, nevešte u pripremi hrane, one koji za to nemaju vremena i one koji vole iznenađenja (jer nikada ne znaš šta te od hrane čeka, a ponekada ti najlepše servirano jelo uzme nepoznati kolega ispred, kako da se ne iznenadiš?). Lično sam smatrao da će mi biti teško tu da se hranim, s obzirom na dotadašnje navike, ali sam pak zaključio da na takvim mestima pre svega možeš dobiti u potpunosti serviranu hranu, da ne moraš brinuti o pospremanju za sobom, skoro pa ni o čemu. Jedino da preneseš poslužavnik od tačke A do tačke B. Neki ni to ne uspe(mo)ju.

Sada kada si se navikao, vidiš da naravno, pored toga do tebe dolazi mnogo informacija, formula, primera, materijala, svega. Potrebno je posvetiti dosta pažnje učenju jer je to pre svega primarni cilj dolaska na fakultet. Iako veliki broj studenata svoje usavršavanje posveti oblastima koje voli i koje ga inspirišu nezavisno od svih drugih okolnosti, mnogi ne znaju kako se uči. Fakultet nije isto što i srednja škola. Distinkcija je očigledna. Postoji određen broj predmeta koji se sluša u određenom semestru, on je takođe vidno manji od broja onih koji su se slušali u srednjoj školi. Ali, temeljniji, prodiru u srž date oblasti i iziskuju veliku fokusiranost i apstrahovanje mnogih spoljnih faktora. Dubok savet svakome, bilo da se opredeljuje za drušveno-humanističke, prirodno-matematičke, medicinske ili tehničko-tehnološke nauke, da sa učenjem krene na vreme, od samog početka, da se razviju radne navike, jer će kasnije doći period kada će biti sve više obaveza i prosto će morati jedna stvar da trpi na račun druge, što dovodi do napetosti, griže savesti, prokrastinacije i sličnog. U prilog redovnom obavljanju zadatih aktivnosti ide više slobodnog vremena, dovoljno da se sve postigne. Slogan Fakulteta organizacionih nauka – Sve je u dobroj organizaciji opravdava sve dosad navedeno.

Šta mene najviše motiviše na samom fakultetu? Ljudi. Koji su to ljudi? Prvenstveno svi oni željni da prenesu znanje, oni željni da to isto znanje steknu i potom pomognu ostalima u prevazilaženju problema. Kohezivnost koja je prisutna na FON-u me često inspiriše da i u momentima kada nailazim na poteškoće, ne odustanem ni pod kojim uslovima. Mogu sa sigurnošću reći da sam upoznao dosta načitanih ljudi, ljude pozitivnog i vedrog duha, izuzetne ličnosti. Pozitivne vibracije su uvek tu, širi se duh zajedništva i svaki problem koji deluje neprebrodiv dobija drugačiju sliku i postaje prošlost.

Ciljevi kojima čovek teži uvek su daleki, ali ne i neostvarivi. Mislim da isključivo ličnim naporima koje ulažemo u njihovo dostizanje možemo postići i više od očekivanog. Za mene je dolazak na fakultet bio poput dolaska na neku dvanaestu planetu. Sa ove tačke gledišta vidim to kao prepreku koju sam uspešno prevazišao. Svako od nas možda oseća da mu je ovo jedan vrlo težak period, što je neosporno, ali u isto vreme i najlepši. Sreća koja je pomešana sa zbunjenošću i uplašenošću, možda je to stanje kroz koje svako od nas prođe u prvim koracima studija. I ne treba stati – isplatiće se!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *