Mens sana in corpore sano – street workout

Spoj gimnastike, akrobatike i vežbi za oblikovanje i jačanje tela svojom težinom omogućava da se ispolji kreativnost kroz kreiranje vežbi kojima nema granica. Street workout, relativno nova sportska disciplina, u procesu je ekspanzije u našoj sportskoj kulturi. Naš kolega, student informacionih sistema i tehnologija, Miloš Vilimonović uspeva da održi balans između bavljenja sportom i naukom. Priznanja koja je dostigao u bavljenju street workout-om su brojna i imamo tu čast da Miloš govori za InterFON.

Nakon prvog susreta sa ovim sportom šta je bilo to što te je motivisalo da kreneš aktivno da se baviš Street workout-om?
Nakon šest godina treniranja odbojke, u želji da postignem još više u sportu i uz to poboljšam svoj izgled, započeo sam samostalno da radim određene vežbe, a nisam želeo da novac uplaćujem teretanama. Kao i većina ljudi koji treniraju street workout, na internetu sam slučajno naišao na snimke u kojima sam video šta uopšte predstavlja taj sport, pa sam zajedno sa jednim drugom započeo ovu priču. Nakon dva meseca izuzetni rezultati su bili više nego vidljivi i to mi je dalo dodatnu motivaciju da krenem aktivno da se bavim street workout-om.

Slika 2Kako bi opisao jedan uspešan trening?
Postoji više načina na koje bi mogao da se opiše uspešan trening, ali ono što jeste bitno da je svaki trening dobar trening ukoliko daš maksimum od sebe.

Da li imaš uzore i, ukoliko ih imaš, šta je ono najvažnije što si od njih naučio?
U početku sam imao uzore i to su praktično bile osobe koje su krenule da treniraju street workout mnogo pre mene i oni su donekle svim početnicima bili idoli, ali vremenom sam shvatio da je najbolje biti uzor samom sebi. Samim tim, trudićeš se da u tolikoj meri napreduješ kako bi ti nekome bio uzor i motivacija.

Takmičenja koja su iza tebe obojena su raznim medaljama, dostignućima i diplomama. Na koje si posebno ponosan?
U suštini, mogu reći da sam ponosan na svako svoje takmičenje i pojedinačnu medalju, a ni sa jednog takmičenja nisam se vratio bez iste. Prvo takmičenje, 2016. godine, nakon godinu dana treninga, bilo je međunarodnog karaktera i ono što za mene bilo neverovatno iskustvo jeste atmosfera koja je tamo dominirala. Na tom takmičenju osvojio sam dve medalje – jednu za disciplinu trbušnjaci, a drugu za disciplinu propadanje. Potom, na daljim takmičenjima još šest medalja i  pehar, što je za mene predstavljalo veliko zadovoljstvo.

Pored statusa sportiste, ti si i student. Kako je moguće održati balans? Da li moraš biti super-čovek da bi sve postigao?
Mislim da ne moraš biti super-čovek kako bi sve postigao. Sve je u dobroj organizaciji vremena jer za dobar trening potrebno je sat ili sat i po vremena dnevno, tako da svako ko to želi može se uklopiti. U početku mislimo kako je važno trenirati zbog drugih, ali vremenom shvatimo kako to radimo zbog sebe. Trening, kada si student, može biti način da se oslobodiš negativne energije, pobegneš od stresova, a posebno kada si brucoš i kada ti je sve novo. Nakon duže pauze, dok sam pripremao prijemni ispit, krenuo sam sa ponovnim treninzima i postepeno se vraćam u formu, što je od velike važnosti.

Slika 1Uopšteno gledano, zašto bi ljudi trebalo da se bave sportom?
Kao što sam već spomenuo, ljudi to treba da rade pre svega zbog sebe, osećaće se vitalnije. Zbog svog zdravlja i izgleda je dosta važno biti fizički aktivan, a tako će i telo postati jače. Važno je da ljudi steknu samopouzdanje, da ne odustanu i nastave dalje da treniraju.

Miloše, hvala ti što si govorio za Časopis InterFON.
Hvala vama na pozivu za intervju, bila mi je čast.
Autor: Vajagić Boris

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *