U preseku društvenih nauka i kvantne fizike

Ekonomija i kvantna fizika nemaju šta da traže u istoj rečenici. Bar na prvi pogled. Zvuči besmisleno. Mislio sam da je šala kad sam čuo da se fizičari bave ekonomijom. Kakve veze berza može imati sa subatomskim česticama? Ali, istraživajući ovu temu, ispostavlja se da postoji niz novih disciplina i tehnika koje primenjuju pojmove fizike na probleme u ekonomiji i psihologiji; često bolje od dosadašnjih rešenja. Ispostavlja se da bizarno ponašajne kvantnih čestica zapravo može dobro opisati mnoge pojave koje nam deluju beskrajno haotično i komplikovano. Pričaću o tri oblasti: ekonofizika, finansijska fizika i kvantna kognicija. Potrudiću se da svedem naučni žargon na minimum ali ću citirati neke naučne radove. Upozoreni ste.

Ekonofizika

14. 6. 2016. Izdata je knjiga „Evolucija novca“ od Dejvida Orela i Romana Člupatija („The Evolution of Money“ David Orell and Roman Chlupaty). Knjiga se bavi istorijom novca i budućim razvojem; radi se o modernom razvoju novca i potrebi da taj razvoj shvatimo. Dejvid Orel, matematičar i pisac, je vrlo kritičan prema modernoj ekonomskoj misli zbog načina na koji gleda novac. Smatra da razumevanje novca mora preuzeti veću ulogu u ekonomiji. Termin: „Kvantna Ekonomija“ koristi u istoimenom naučnom radu napisanom za Svetsku Ekonomsku Asocijaciju. Ovako je opisao rad:  „Deceniju nakon finansijske krize, širi se stav da neoklasični pristup ekonomiji nije uspeo, i da su novi pristupi potrebni. Ovaj rad predlaže da je ekonomska nauka pokušavala da reši pogrešni problem. Ekonomija vidi sebe kao nauku o oskudnosti, a treba da se posmatra kao nauka o novcu. Kao što su fizičari formirali ideje o kvantnoj materiji izučavajući kretanje čestica na subatomskom nivou, isto tako ekonomija treba početi analizom novčanih transakcija koje su, kao i kvantni entiteti, višestruke prirode. Nadogradnjom ideja kvantnog novca, kvantnih finansija i kvantnih društvenih nauka, ovaj rad pokazuje da je ekonomija primer kvantnog socijalnog sistema, sve sa sopstvenim vrstama merenja nesigurnosti, povezanosti itd. Sve ovo dovodi do predloga kvantne ekonomije, koja je prema neoklasičnoj ekonomiji isto što i kvantna fizika prema klasičnoj fizici.“

Finansijska fizika

Predviđanje promena na berzi je negde između teškog i nemogućeg. Neki ekonomisti čak misle da biste bolje prošli da nasumično birate koje ćete akcije kupovati i prodavati nego da pokušate da predvidite promene na berzi. Međutim, fizika možda to promeni. Januara 2018. u EPL (Europhysics Letters) objavljen je rad: „Modelovanje distribucija prinosa na akcije kvantnim harmonijskim oscilatorom“. Jedan od istraživača rekao je tokom intervjua za Phys.org sledeće: „Razvijeni kvantni metod nam omogućava analitičko rešenje distribuciji prinosa akcije i uvid u osnove ponašanja prinosa na akcije“. Dalje opisuje prednost kvantnih modela berze u odnosu na tradicionalne jer, između ostalog, mogu bolje uračunati uticaj tržišta na berzu, što omogućava preciznije predviđanje. „Prema empirijskim dokazima, kada prinos akcije kratkoročno fluktuira, postoji tržišna sila koja vraća akciju ka dugoročnoj ravnoteži. Ova sila je vezana za težnju akcije da se vraća prosečnoj ceni“.

Kvantna kognicija

Slika 2Ljudi se često ponašaju nelogično. To jest, pokreće nas niz poznatih i skrivenih želja u toliko komplikovanom odnosu da se na kraju ponašamo naizgled ludo. Time se bavi kvantna kognicija. U članku iz 2015. „The Atlantic“ se bavio sledećim studijama: Istraživači Državnog Univerziteta Ohaja, Univerziteta Indijane i Tehnološkog Univerziteta Kvinslanda su objavili par recenzija postojećih radova u oblasti kvantne kognicije. Cilj je bio sastaviti dosadašnja otkrića u celinu. Ovo je „The Atlantic“ rekao o studiji: „Kvantni modeli su naročito korisni kad se ljudi ponašaju na naizgled iracionalne načine u pogledu klasične teorije verovatnoće. –Interesantno je, kad kažemo da je neka odluka iracionalna jer se protivi onom što bi model klasične verovatnoće predvideo-, kaže Zeng Džojs Veng, asistent profesor komunikacija na Univerzitetu Ohaja i koautor oba rada, –Ali ljudi se ne ponašaju tako.“
Gospodin Veng dalje opisuje kako se kvantni modeli mogu primeniti na ljudsko odlučivanje i navodi prednosti kvantne verovatnoće u odnosu na klasičnu; naime to što može objasniti sve što klasična može i više.

Sve ove oblasti su mlade. Neke su više ideje nego oblasti sada, ali obećavaju. Možda smo svedoci začetka naučne revolucije. Možda ne. Ali je sigurno više od lude misli.

Izvori:
http://et.worldeconomicsassociation.org
http://newsweekly.com.au
https://phys.org
https://www.theatlantic.com

Napisao Belić Miloš

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *