Uzeše nam čast Ionako nije na ceni Uzeše sve blagodeti Namenivši ih sebi Uzeše jasnoću Ometaju nam rasuđivanje Uzeše informisanost Akcentuju zamagljivanje Uzeše nam novac Ispuniše svoje džepove Uzeše od usta Od ljudi prave kmetove Uzeše nam zemlju Pokloniše je ćutke drugome Uzeše nam istoriju Crkve, gradove i lugovePročitaj više…

Pesma koja predstoji nastala je inspirisana kompozicijom koju možete čuti ispod. Stoga, moj dobronamerni savet je da, pre nego što se upustiš u čitanje pesme, dragi čitaoče, datu numeru iskoristiš u svrhu muzičke podloge. Utisak će time, predosećam, biti daleko jači.                                                                                                                                     – Autor   Drži me Obavi me celuPročitaj više…

Death and the Maiden by Jaroslaw Datta

Rekli su mi da sam umrla Nisam im poverovala Još uvek je vazduh širio moje grudi Još uvek su oči videle nebo I noge koračale utabanim putem A umrla sam Samo nisam poverovala Nisam razumela Da umreti se može Dok srce još kuca I topao je dodir kože Još uvekPročitaj više…

Ugledao sam te Po prvi put Il’ ponovo Ali drukčije nekako… Sagledao sam te. I taj kadar koji moje oči načiniše oko tebe Uhvaćen u izdisaju sekunde S dva treptaja oivičen Postao je reprizirana slika na projektnom platnu moga uma. Zamrznut delić prostora i vremena sa tobom u centru. IznovaPročitaj više…

U duhu filmova koji doživljavaju scensku interpretaciju, pozorište „Boško Buha“ odlučilo se ovoga puta za postavljanje jednog domaćeg kultnog filma na binu. U pitanju je ni manje ni više nego čuveni film Gorana Markovića po imenu „Majstori, majstori“, premijerno prikazan davne 1980. godine, a sada na daskama u režiji Milana Karadžića. –Pročitaj više…

I ko je na kraju pobedio? Ti ili ja? Toliko je vremena prošlo u razdoru. Uzrok davno hoda obalama zaborava, a nas je struja odnela daleko od kopna, te ni da želimo ne možemo ga videti. Al’ zov njegov i dalje vija u našim glavama, tiho, kao eho. Dovoljno daPročitaj više…

Naš odnos umire. Umire sporo. Zapomaže i jeca među nama. Batrga se i puza po patosu. Pruža ruke i vuče nas za leđa koja smo jedno drugom okrenuli, a među kojima on leži i vene. Gledamo u suprotnim smerovima, iz inata i povrede, a gledajući jedno od drugog ne vidimoPročitaj više…

  Imao sam san. Gajio sam ga. Obasipao pažnjom. Voleo sam taj san. Dosta sam mu se davao. Sebe posvećivao. … Otišao je… I ostvario se drugome. Prevario me je taj san. Prevario grdno. Teško je videti svog snevanja plod u tuđoj ruci. Slast je velika; Nema slađeg ploda. AliPročitaj više…

  Setiš li se mene, Klara? Pomisliš li nekad na me… Bilo je sunčano i vrelo Podne Hodala si po travi I ugledala malenu bubu Beznačajan insekt Mrav verujem Zgazila si ga Nisi htela A možda i jesi Dunuo je vetar I oduvao ti s vrata Purpurnu maramu U šipražjePročitaj više…

Svu muziku dala sam tebi. I sve note koje sam znala. Htela sam da u tišini sveta komponujemo zajedno. Da u pregršti glasova smisao nalazimo, Harmoniju dveju duša Koje su kroz biće govorile o večnosti. Zamisli samo! Varijacije melodja I tvojih i mojih Sklopljene u ariju. Zamisli kao I ja.Pročitaj više…

Ponovo si mi promakla kroz prste. Mislio sam da ćeš ih ovoga puta uhvatiti. Da ćeš svojim prstima obaviti moje u stisku ruke koji je sudbinom obećan. Pogrešio sam. Opet nisi bila ti. Menjaš lice, ili ga ne pokazuješ. Ostavljaš me da samujem i čamim. Ponekad ga primetim u pogleduPročitaj više…

– Dobro veče, izvolite? – Samo trenutak, da se smestim… Imate li neki meni? – Svakako. Izvolite! Kako mogu da Vas uslužim? Šta biste želeli? – Hmm, samo da pogledam. Imate li Otupelosti, moliću? – Nažalost, gospodine, Otupelost služimo samo ujutru… – Aha…Da, u redu… A može li malo Poricanja?Pročitaj više…