Sat otkucava. Bliži se trenutak svečanog podizanja zavese. Ležimo na podu pozornice. I dalje to voli da radi. Pred svaki nastup legne na pod i zatvori oči. Kaže da sluša otkucaje, da i daske imaju srce jer i pozornica diše. Da se na taj način s njima upoznaje, i daPročitaj više…

Da je moram opisati jednom rečju, rekao bih da je poezija. Ali ne neka savremena. Možda antička.  Smejao sam se nekim plavim zvezdama, belim crkvama, visokim proplancima i žutim suncima. Smejao sam se tužnim stopama, uvelim cvetovima, izgrebanim rečima i oronulim osećanjima.  Smejao sam se dok nisam sreo nju. UmelaPročitaj više…

Sedim pored prozora i slušam kako kiša pada. Zvuk slobode. Zvuk nečeg nedostižnog. Volela bih da sam kap kiše. Da mogu da lutam. Da mogu da padnem bilo kuda. Da sam slobodna. Da me niko ne ograničava i ne osuđuje. Ali i kišu dosta ljudi mrzi. Nikad nisam shvatala zašto.Pročitaj više…

Ako ikada pomisliš na me i vidiš me uvelog poput zaboravljene majske ruže, ne budi tužna. Samo čvrsto privij na grudi misli svoje. I nasmej se glasno. Onako istinski od srca. Ali ne časi ni časa. Ne dozvoli da tvoji osmesi budu poput vozova što kasne. Onih koje neko čekaPročitaj više…

II deo Nakon sat vremena, Liz, Rajko i ja smo sedeli u Lizinom stanu i piji čaj. Razmišljali smo kako da pomognemo sirotoj sudinici. Osvrnuo sam se oko sebe. Lizin stan je bio jako lepo uređen. Drveni stočići, bele, tapacirane stolice, zidovi boje kajsije… Sobom  se širio prijatan miris vanilePročitaj više…

Zimsko je doba godine. Hteo to ili ne, ne možeš izaći napolje, a ne osetiti nalete novogodišnje euforije. Bilo je to gore od onih prolećnih vetrova koji se povremeno udruže sa kapima kiše pa ti ih onako spontano gurnu pravo u lice. Namerno izazivaju te sudare, uvek sam to mislio.Pročitaj više…

Osuđen na pravdi Boga,znao sam da jesam za život ceo, još kad sam te prvi put sreo, I prvi put mislima dodirnuo tvoje misli na jednoj jesenjoj hladnoj kiši. Kažem hladnoj ali bilo je toplo negde oko srca, jer sam znao da za tebe ceo život kuca. A ja strepimPročitaj više…

Zvezdano nebo. Mirna noć. Tišinu para poneki dašak nemirnog vetra. Oblačim se, moram poć’. Braniti ono što se za života nikome ne da. Nisam rad otići i ostaviti sve. Mesecima čak ne videti oči tvoje. Ali zar dužnost svakog vojnika nije braniti zemlje svoje boje? Oprosti mi draga. Oprosti miPročitaj više…

Da imam duha u čarobnoj lampi tražio bih samo malo kiše, da spere sve ove ružne stvari, sve što u mislima na tebe miriše. Da imam duha u čarobnoj lampi tražio bih zvezda par, da naprave svetlo u mojoj tami, da osetim dana čar. Da imam duha u čarobnoj lampiPročitaj više…

Obaveštavamo vas da će se akcija dobrovoljnog davanja krvi na Fakultetu organizacionih nauka održati u sredu, 2. decembra 2015. godine, u periodu od 11 do 16 časova u čitaonici fakulteta. Pozivamo sve koleginice, kolege i zaposlene da podrže ovu humanitarnu akciju i ulepšaju sebi dan, a nekome možda i ceo život jednimPročitaj više…

Negde u noći između dva sjaja zvezda životarim ti ja. Satkan od mesečeve prašine sa daškom kosmičke moći san čaroban sanjarim ja. Šta će mi zemlja, vazduh i blago? Šta će mi novci i žuto zlato? Što da me zatoče sebičnost i reze kad ja imam svoje pesme? Kad jaPročitaj više…