Zvezdano nebo. Mirna noć. Tišinu para poneki dašak nemirnog vetra. Oblačim se, moram poć’. Braniti ono što se za života nikome ne da. Nisam rad otići i ostaviti sve. Mesecima čak ne videti oči tvoje. Ali zar dužnost svakog vojnika nije braniti zemlje svoje boje? Oprosti mi draga. Oprosti miPročitaj više…

Moje su oči dom samih zvezda, i postidim se kao maleno dete, kada se uveče u hodu mesečinom, o tvoju senku negde sapletem.   Moje je srce puno nekih nemira, ne znam ni sam šta se to zbiva, ali bez razmišljanja se kunem da mogu dotaći ivicu svemira, kada mePročitaj više…