Sedim pored prozora i slušam kako kiša pada. Zvuk slobode. Zvuk nečeg nedostižnog. Volela bih da sam kap kiše. Da mogu da lutam. Da mogu da padnem bilo kuda. Da sam slobodna. Da me niko ne ograničava i ne osuđuje. Ali i kišu dosta ljudi mrzi. Nikad nisam shvatala zašto.Pročitaj više…

Stid me ljudi koji sebičnost poput ukrasa u kosi nose, stid me onih kojima u bari na kiši nikad noge nisu bile bose, žalim ih jer nikada neće spoznati sreću i ono kada neću u stvari ne znači neću. Badava ti tvoj razum. Badava ti takav strogi život ceo kadPročitaj više…